Протојереј-ставрофор др Велибор Џомић, координатор Правног савета Митрополије црногорско-приморске
ЗАКЛЕЛИ СМО СЕ ДА ЋЕМО БРАНИТИ СВЕТИЊЕ
ИНТЕРВЈУ ЗА АЛО
- ЈУН 2019.
-Реците нам нешто о управо завршеном Тројичинданском сабору у Подгорици.
Тројичиндански сабор је један од највеличанственијих црквених скупова у савременој историји Црне Горе. Пре свега, посведочено је оно што је најважније, а то је јединство наше Цркве у Црној Гори. Огроман број верника, сво свештенство и монаштво се окупило око митрополита и епископа, а кроз њих и са нашим Патријархом и свеукупном црквеном пуноћом на светој литургији. Осим тога, исказан је јединствен став верника, који су грађани Црне Горе о Предлогу закона, који је катастрофалан. И, на крају, сви смо се заветовали и заклели да ћемо чувати, обнављати и бранити своје Светиње и молити се Богу у њима. Веома је важно што је Тројичиндански сабор прошао без иједног инцидента. Поносан сам на наш добри народ који је по невиђеној подгоричкој врућини исказао љубав према својој Цркви.
-Како вам звучи када неко каже да је Црна Гора на ивици вјерског рата?
Звучи ужасно свуда и не дај Боже никоме и никада и нигде. Неспорно је да је Предлог закона о слободи вероисповести или уверења, који је утврдила Влада Црне Горе, унео велико узнемирење међу православне вернике, свештенство и монаштво, али се надам да се кроз дијалог, кога до сада, на жалост, није било, мора доћи до једног цивилизованог и са међународним конвенцијама усаглашеним законом.
– Да ли можете да замислите да се усвоји скандалозни Закон о верским слободама?
Не могу да замислим да се овако скандалозно срочени Предлог закона усвоји, јер се противи здравом разуму, цивилизацијским вредностима и међународним конвенцијама. Али, свашта је могуће код људи који мисле да дизањем одређеног броја руку у Скупштини дан може бити проглашен за ноћ, али старији је и важнији живот од права. Ако се, не да Боже, усвоји такав закон онда нема друге него да се боримо да чувамо своје достојанство и своје Светиње, али и да такав закон што пре пошаљемо у правну историју.
-Колико је за Србе у Црној Гори важна Црква?
Свуда је за вернике важна Црква, па и у Црној Гори. Морам да укажем и посебно подвучем да верници наше Цркве у Црној Гори нису само Срби. Постоји и значајан број наших верника који се у националном смислу изјашњавају као Црногорци. Постоје у нашој Цркви и верници других националности. Истина, највећи број је оних који су Срби. Ми увек наглашавамо да је Христос дошао за све и да националност није услов за припадност Цркви. Данас су ти појмови многима нејасни, али је православна вера јасна. Црква је за вернике важна у духовном смислу првенствено, али јесте тачно да је Црква вековима креира и утиче и на свеукупни идентитет православних народа свуда, па и у Црној Гори. Зато се на њу тако удара, јер режим покушава да створи неки нови идентитет у Црној Гори.
Зашто је Ђуковићу, који важи за атеисту, одједном стало до тога да прави цркву?
То морате њега да питате. Али, упорно се ових дана питам зашто је то питање уопште проблематизовано од шефа секуларне државе у којој је, по Уставу, Црква одвојена од државе. Забрињава то што најзначајније државне адресе Црне Горе и не крију да је у питању закон против наше Цркве. А то нема никакве везе са слободом вероисповести него са одузимањем цркава, манастира, гробаља и црквене имовине.
Мило Ђукановић као човек има право на своја уверења, ма каква она била и без обзира на то да ли се ми са њима слажемо. Али, председник Црне Горе нема право да се бави оснивањем или организационим обнављањем цркава, па макар се звала и црногорска. То није његова уставна надлежност.
Има ли неке сличности између Црне Горе и Косова, јер су и тамо светиње угрожене?
Не могу да упоредим Црну Гору у којој живим и чија државност није никад била спорна и тзв. Косово које никад није било, а ни сада није самостална држава и које никад не можемо признати као државу. Али, не могу да се отмем утиску да је ово у Црној Гори само модел који би сутра, не дај Боже, радо применили на Косову и Метохији.
Да ли читате и пратите шта ових дана победоносно изјављује Мираш Дедеић?
Верујте ми на реч, апсолутно је небитно шта изјављује анатемисани и проклетству предати бивши свештеник и самозвани ”митрополит” Мираш Дедеић. Реч је о човеку који нема никакав морални и духовни ауторитет чак ни међу оним својим малобројним присташама.
Из те квази-цркве кажу да СПЦ извлачи милионе евра у џаковима из Острога и шаље у Србију и Српску. Да ли је можда њихова намера да новац из те највеће светиње узимају за себе?
То је само једна у читавој антологији неистина које су распоп Дедеић и пар типова сличних њему, који немају подршку за то што раде чак ни међу својим рођацима, изрекли током претходних година. Њима су у срцу и на језику само новци и квадратни километри црквене земље коју комунисти после рата нису одузели манастирима и храмовима. Ти типови не знају шта је Светиња, али зато лажима те и других врста покушавају да уносе саблазан међу људе по Црној Гори.
Шта би на све ово што се сада догађа рекао Његош?
Надање је наше закопано на Косову у једну гробницу!
(„Ало“, 16. јуна 2019. године)
