На данашњи дан, 14. јуна 1777. године Конгрес САД прихватио је заставу „звијезда и пруга“ као званично државно знамење. Као и сваки други државни симбол, застава САД је лице земље. Сваки елемент приказан на правоугаоном платну има посебно значење. Плава боја је симбол будности, упорности, лојалности, пријатељства и правде. Црвено значи ревност и храброст. А бијела боја је знак невиности и чистоће моралних принципа. Званична имена плаве и црвене боје америчке заставе су „Плава стара слава“ и „Црвена боја старе славе“. Звијезде на америчкој застави симболизују небо и божанске циљеве за које се човјечанство од памтивијека бори. Свака звијезда је једна држава у земљи. На савременој застави их је 50. Пруге су зраци свјетлости које долазе директно од Сунца.
Америчка застава је један од најстаријих националних стандарда. И упркос чињеници да нема документованих доказа који би могли потврдити ко је аутор његовог првог дизајна, историчари предлажу да иза тога стоји Францис Хопкинсон. Године 1776. генерал Џорџ Вашингтон је подигао заставу континенталне војске. Најприје је Вашингтон појаснио дизајн заставе на свој начин: “Узели смо ове звијезде са неба, црвена значи нашу домовину, а бијеле линије које га дијеле симболизују наше одвајање од ње; ове траке ће постати симбол наше слободе. “ Како су се нове државе придружиле Унији, звијезде које симболизирају нове државе су додаване на застави. Према закону из 1818. године, пруге на америчкој застави су само хоризонталне, црвене, наизмјенично с бијелим, а приказано је 20 звијезда. Међутим, ни величина ни боја звијезда нијесу прецизиране. Дакле, у земљи је било много различитих опција. На примјер, током грађанског рата, златне звијезде, које се налазе у кругу, биле су популарне. Године 1912. одлучено је да се ова конфузија исправи. Захтјеви су следећи: америчка застава мора да садржи 6 бијелих и 7 црвених црта. Они иду од врха до дна и смјењују се међусобно. Тамно плава се налази у горњем лијевом углу заставе. Има 50 звијезда са пет крајева, поређаних у 9 хоризонталних линија. У парним редовима има по 5 звјездица, у непарним редовима по 6. Крајем XIX вијека вратило се овом питању. Тада су многе школе водиле програме посвећене Дану заставе. На тај начин су покушали да “американизују” дјецу имиграната. Захваљујући томе, обиљежавање Дана заставе одржавале су одвојене заједнице. Међутим, тек 1916. године проглашена је државна част заставе америчког предсједника. Конгрес је одлучио да овај дан буде национални празник. Дан заставе је радни дан. Једини изузетак је држава Пенсилванија.
Приредио: Миомир Ђуришић
