Izaberite stranicu

Пјесник, просветни радник, човјек који је овјековјечио сваки детаљ нестајања Пиве и њене златне изворске жиле, чије Пивско Око сјаји у његовим књигама, Коста Радовић, упокојио се данас у 84. години у Подгорици, саопштава Удружење књижевника, чији је Радовић дугогодишњи и најстарији члан.

Коста Радовић је рођен 1936. године на Миочи у Пиви. Учитељску школу завршио је у Никшићу, а студије српског језика и књижевности у Београду. Био је први директор три основне школе у Пиви, потом секретар Културно-просвјетне заједнице Црне Горе, помоћник директора Центра за савремену умјетност Црне Горе. Иницијатор је и актер подизања споменика Жртвама фашизма Пиве. Утемељивач је Југословенских књижевних сусрета „Пјесничка ријеч на извору Пиве“ 1970. године. Последњих година предано ради је на обнови Пиве, обнови манастира на Заграђу, спомен-капеле у Долима.

Објавио је књиге поезије: “Пива самогласна“ (1974), „Пслам о земљи“(1975), „За нови завичај“ (1976), „Просуто небо“(1978), „Изговор ума“(1979), „Повеља“ (на српском и енглеском, 1981), „Ребро земље моје,“ „Страх од среће“ (1984), „Смрт живог врела“ (1987), „Повратич“ (1988), „Љубав се јавно каже“(1990), “Кућа код Христа“ (1994), „Извршење страха“ (изабране пјесме, 1995), „Везена тужбалица“ (2005), „Само (Антологија“), (избор поезија, 2006), „Вечера за оба свијета“(2008), „Солжењицинова бројаница“ (2010), „Два свијета видиш један пјеваш“ (2012), „Страх од среће“ (2014); као и романе “Љетописна књига архимандрита Арсенија Гаговића“(1990), „Вртијељка“ (2003), „Богородичина књига“(2008); књиге кратке приче:“Успенска врата“ (1997), „Калуђерски мост“ (2012). Аутор је радио драме: “Убиство браће Тадић“, документарно-књижевне прозе: „Пива потоп“ (1998), „Сеоба манастира Пиве“ (2001), „Записи манастира Св. Богородица“ (2010) и путописне прозе „Путопис из Кине“ (1984).

Радовићу је недавно Удружење књижевника Црне Горе на Медуну додијелило награду “Марко Миљанов”, а то највеће и најсјајније књижевно признање додијелио му је председник жирија Његово високопреосвештенство Архиепископ цетињски Митрополит црногорско-приморски др Амфилохије Радовић, иначе члан Удружења.

Добитник је и других значајних књижевних награда: Златне повеље Међурепубличке заједнице за културу из Пљеваља, Споменице „Пјесничке ријечи на извору Пиве“, „Макаријево слово“ УКЦГ, „Видовданске повеље“, награде „Стварање“ часописа „Стварање“, награде “Печат Херцега Шћепана“…

Композитор Борислав Таминџић по стиховима Косте Радовића написао је кантату „Угарак тијела“(о геноциду у Пиви) и „Љубав се јавно каже“(о стријељању у Краљеву) које су јавно извођене.

Поезија му је превођена на руски, кинески, јерменски, енглески, македонски, италијански, бугарски, румунски, македонски и чешки језик.

Заступљен је у бројним пјесничким антологијама, изборима и прегледима, као и у едицијама „Ко је ко у култури Црне Горе“ и „Ко је ко у Црној Гори“.

Коста Радовић био је и члан Управног одбора Епархијског савјета Митрополије црногорско-приморске, Савјета Енциклопедије ЦАНУ. Почасни је грађанин старе руске престонице Суздаљ и града Краљева.

УКЦГ ће у четвртак 13. јуна, у Манастиру Светог Симеона Мироточивог, на Немањином граду у 19 часова одржати комеморативно вече поводом смрти свог истакнутог члана Косте Радовића.

 

 

Pin It on Pinterest

Share This