Izaberite stranicu

У словачком граду Кошице свечано је уврштен у диптихе светих Свештеномученик Станислав Насадило.

Свештеник Станислав Насадило, Чех по народности, био је свештеник у Епархији горњокарловачкој, а пострадао је 1941. године, заједно са својим епископом Светим свештеномучеником Савом (Трлајићем).

Тим поводом у Кошицама, на позив надлежног архијереја, Његовог високопреосвештенства Архиепископа михаиловско-кошицког господина Георгија, сабрали су се архијереји Српске православне цркве, Пољске православне цркве, и Православне цркве чешких земаља и Словачке.

У суботу, 08. јуна, у Саборном храму Светог Јована Милостивог у Кошицама, служена је велика вечерња којом је началствовао Епископ браничевски господин Игнатије. После вечерњег богослужења архијереји су служили последњи помен за покој душе свештеника Станислава.

Сутрадан, у недељу 09. јуна, Свету архијерејску литургију служио је предстојатељ Православне цркве чешких земаља и Словачке Његово блаженство Архиепископ прешовски и Митрополит чешких земаља и Словачке господин Растислав уз саслужење Митрополита загребачко-љубљанског Порфирија, Архиепископа прашког Михаила, Архиепископа перемишељског и горлицког Пајсија, Епископа бачког Иринеја, Епископа браничевског Игнатија, Епископа буеносаиреског и јужно-централно америчког Кирила, Епископа мохачког Исихија, Епископа шумперског Исаије и домаћина Архиепископа михаиловско-кошицког Георгија, свештенства из Чешке, Словачке, Пољске, Србије, Црне Горе и Хрватске.

Током Божанствене литургије,на којој је учествовао велики број православног народа из Словачке и Чешке, извршен је свечани чин канонизације Светог свештеномученика Станислава којом приликом је прочитана, и од стране свих архијереја и свештеника потписана, одлука Светог синода о проглашењу свештеника Станислава свештеникомучеником Православне цркве. Одлуку је потписао и директни потомак Свештеномученика Станислава, његов праунук монах Пајсије, сабрат манастира Ковиља. Потом је Блажењејши Митрополит Растислав благословио верни народ иконом Свештеномученика Станислава док је хор певао тропар овом Божијем угоднику. Други пут је хор певао тропар на српском језику. Током певања тропара Митрополит Порфирије и Епископ Игнатије су такође благосиљали иконом Свештеномученика Станислава верни народ. Трећи пут је хор певао тропар на чешком језику, док су верне иконом благосиљали Архиепископи Михаил и Георгије.

Литургијску беседу изговорио је Епископ бачки господин Иринеј:

”У светом Јеванђељу од Јована, чији одломак смо управо слушали, чујемо како Спаситељ својим верним ученицима каже – Ви сте пријатељи моји! Не зовем вас више слугама, него пријатељима мојим. У продужетку Спаситељ саопштава да, као што су људи овога света гонили Њега, тако ће гонити и Његове ученике. Обе ове поруке нашег Спаситеља оствариле су се на једном дивном угоднику Божијем, а то је Свети свештеномученик Станислав Насадило, који је и пријатељ Божији, по својим добродетељима, и мученик за Христа који је положио свој живот за ближње своје и за своје духовно стадо, а од тога нема веће љубави.

У нашој Православној Цркви љубав и јединство међу свима нама јесте основни начин постојања и живота. То извире у Свештеној литургији зато што се причешћујемо једним Телом Господа Христа и сједињујемо се са Господом, и то јединство је извор свеукупног јединства Цркве у свету. Литургија није средство којим ћемо постићи јединство Цркве него је циљ и сврха, зато што само у Светој литургији ми заистa доживљавамо јединство Цркве. Господ је Један у Светоj Тројици, и зато смо ми сви, иако различити и као личности, и као народи, можда и као културе, ипак једно у Богочовеку Господу Христу.

После Господа који нас сједињује, нас сједињују, у Његово име и Његовом благодаћу, свети угодници Божији, пријатељи Његови како их Он сам назива. Јединство које нам они сведоче, и нама дарују, тиче се свих православних, али ми ипак примећујемо и неке историјске димензије које у нама изазивају посебна осећања радости и благодарности Господу. Ви сви знате историјске и духовне везе између Српске цркве и ваше Цркве у чешким земљама и Словачкој. Наши велики духовници, међу њима и већ прослављени свети Божији угодници, су овде били духовни пастири вашим прецима у периоду између два светска рата. Исто тако многи синови ваших братских народа, словачког и чешког, су живели у нашој земљи и тамо посведочили своју веру православну и као свети и мученици су показали шта значи бити пријатељ Христов. Највећи пример за то је Свети свештеномученик Станислав кога данас прослављамо као светог. Он је био родом Чех, али је служио као свештеник у Српској православној цркви, у једној епархији која се налази у Хрватској.

За време Другог светског рата у Хрватској је владао један ужасни, сателитски, нацистички режим. Он је између осталог прогонио православне Србе, Цигане, Јевреје и Хрвате који су били против нацизма. Резултат тога злочиначког система власти био је три наша епископа мученика, стотине свештеника мученика и стотине хиљада људи мученика који су пострадали само зато што су били православне вере. Ипак, у свему том нечовештву они су показали и једну малу црту људскости. Људима који нису били родом из тих крајева, казали су да могу отићи, јер су странци. Тако су рекли и нашим епископима, али они су то одбили рекавши: Ми смо овде са својом духовном децом и ми не можемо њих напустити. Тако исто је поступио и Свети свештеномученик Станислав. Он је могао да напусти и своју парохију и своје вернике и да преживи. Он је могао да каже да није Србин или Јеврејин, него да је Чех и да оде, али ни он није хтео да остави своју духовну децу и то је платио својим животом, посведочивши шта значи прави свештеник Христове Цркве. Зато га је Господ прославио да се данас њему први пут обраћамо молитвом.

Казаћу и нешто што код мене лично буди осећај радости и узбуђења. Прво, то је због тога што је мој претходник, свети и велики владика Иринеј (Ћирић), рукоположио оца Станислава и у чин ђакона и у чин свештеника. Друго, што је данас по Божијем промислу, његов праунук монах Пајсије у манастиру Ковиљу, у нашој Епархији бачкој и овде је данас са нама заједно.

Тако, дакле, Господ прославља своје истинске пријатеље и позива све нас да учинимо све у свом животу да и ми будемо пријатељи Његови, као што су то светитељи, и као што је то Свети свештеномученик Станислав. Зато је Господ дошао у људском телу, зато је ниспослао Духа Светога и зато постоји Црква Његова, да бисмо ми сви могли да будемо обожени благодаћу Његовом. Тако свети Божији угодници, мученици и остали, нису за нас православне хришћане некаква надљудска бића. Они су исто што и ми, људи од крви и меса, али су љубили Господа Христа и сами постали једно са Њим, као што је Он једно са Оцем. Тако и Свети свештеномученик Станислав, на први поглед скромни, незначајни, парохијски свештеник из провинције, од данас биће прослављан у целој васељени и у целој Православној цркви као светитељ. Он, и други такви, јесу истинска слава и похвала, како ваше помесне Цркве, тако и Цркве саборно-католичанске у целини.”

Свети свештеномучениче Станиславе, моли Бога за нас!

Извор: Митрополија загребачко-љубљанска

Pin It on Pinterest

Share This