Izaberite stranicu

На данашњи дан 11. јуна 1936. године у Москви саопштено да је ухапшено, осуђено на тајном суђењу и потом погубљено осам високих совјетских војних руководилаца, укључујући руског маршала и војног теоретичара Михаила Тухачевског, што је означило почетак масовне чистке и физичких ликвидација у Црвеној армији.

Тухачевски је био један од најистакнутијих команданата Црвене армије током грађанског рата послије Октобарске револуције. Велика чистка је низ кампања политичке репресије и прогона који су се дешавали у Совјетском Савезу у периоду 1936-1938. године. Ову кампању је замислио и њоме управљао Стаљин. Почела је чишћењем Комунистичке партије и владиних званичника, репресијом сељака, а настављено са вођством Црвене армије, и прогон неподобних лица. Обиљежиле су је јак полицијски надзор, распрострањена параноја од „диверзаната“, затвора, и погубљења.  Почетак Велике чистке се обично везује уз љето и јесен 1936. године када је одржано прво од тзв. московских суђења, односно спектакуларних судских процеса на којима су некадашњи руководиоци Партије и вође Октобарске револуције проглашени кривима за завјеру са циљем уништења совјетске државе. Послије тог суђења је реорганизован совјетски репресивни апарат, а НКВД-у дате готово неограничена овлашћења, која је користио како би се обрачунао са широком мрежом „непријатеља народа“ која је укључивала ниже руководиоце Партије, државне службенике, НКВД, Црвену армију, потенцијално субверзивне друштвене групе и етничке мањине, а на крају најшире слојеве становништва. Чистка се вршила и изван совјетских граница, односно на територијама под посредном совјетском контролом. Стријељани су многи истакнути појединци међународног комунистичког покрета, а стаљинистичке чистке су посебно тешко погодиле Комунистичку партију Југославије. Поубијан је скоро сав стари партијски кадар КПЈ. Стријељано је 5 генералних секретара КПЈ, три секретара СКОЈ-а, и велики број чланова ЦК и Политбироа. У великим чисткама је убијено и око 600 југословенских комуниста, међу којима готово цјелокупно дотадашње руководство. У то вријеме су разни провокатори и истински шпијуни, нашли погодан терен да се у новој ситуацији свете или попну у бирократској стаљинској хијерархији.

У стаљинистичким чисткама страдали су сви генерални секретари КПЈ осим Јосипа Броза. Постоје реалне индиције да је Јосип Броз цинкарио своје партијске другове НКВД-у да су троцкисти, фракционаши и сл, како би преузео вођство у КПЈ. Брозова негативна карактеристика за неке од њих је била својеврсна пресуда. У мају 1937. године Броз је формирао у земљи привремено руководство, ликвидирао „жаришта фракционаштва“ међу комунистима у емиграцији и на робији, и по доласку у Москву успио да признају његово ново руководство. Уз Броза су били Милован Ђилас, Јосип Краш, Едвард Кардељ, Франц Лескошек и Иво Лола Рибар.

Приредио: Миомир Ђуришић

Pin It on Pinterest

Share This