Izaberite stranicu

Синоћ је у Друштву црногорско-руског пријатељства „Свети Георгије“ одржано предавање јеромонахаЈефтимије (Шкулетић) настојатеља манастира Пива, под називом „Царство небеско и савремени човјек“.

Отац Јефтимије своје предавање почео је сликовитим приказом одрастања његове генерације у комунистичком Никшићу и вапајем за Богом, а кога у раној младости нијесу познавали. Истакао је да прва књига са којом се као младић сусрео била је Дучићева „Благо цара Радована“. Након уписа на философију 90-тих година, настојатељ манастира Пива говорио је о свом сусрету са блаженопочившим оцем Лазаром из Острога, који је имао великог утицаја на генерацију оца Јефтимија.

„Преко њега смо осјетили какав је то Бог, осјетили смо радост и он је показивао оно што сваки млади човјек жели. Јер не можете младом човјеку да кажете не ваља то радити, јер млади човјек тражи живот, тражи радост. Онда смо ми код оца Лазара у Острогу, у тој светињи видјели да то постоји. Да је Бог радост. Јер се мени прије тога чинило да је Бог строг, он је створио свијет, а да грешници иду у пакао. Али отац Лазар је на ненаметљив начин својим животом показао какав је Бог“, рекао је отац Јефтимије.

Говорећи о животу савременог човјека и трци за успјехом, човјек често губи свој смисао и не налази мир. Отац Јефтимије у свом исцрпном предавању цитирао је једног од водећих психолога 20 вијека, Виктор Франкла и његову идеју да човјек у свему мора да нађе смисао, па чак и када је болестан од тумора, јер можда управу ту спознаје своју сврху и свој смисао.

„О томе лијепо пише и Владика Николај, да када је срео једног човјека инвалида, видио је на њему радост. Тај човјек је посматрао живот кроз прозор и био срећан, а прије своје трагедије мрзио је и сунце. То је оно што се у хришћанству каже пробудиле су ми се духовне очи“, прича отац Јефтимије и додаје:

„Зло је порасло. Не можемо затварати очи пред природним катастрофама, пред ратовима, болестима, пред мигранском кризом, пред развратом и настраношћу, а најгоре од свега што се тај гријех и његове присталице приказује као свијетли и да то тако треба“, истакао је настојатељ Пивског манастира.

Он је истакао да човјек мора сам да пронађе свој смисао, а када човјек нађе надсмисао, он нађе Бога.

„Данашњи човјек је доста апатичан, безвољан, престрашен и врло усамљен. Има податак да су 2010. године у Америци 30 милиона људи живјели сами. То је 30% више, него у претходним деценијама. Види се да је присутна депресија, анксиозност, страх“, истиче отац Јефтиниме.

Тужно је за западног човјека који се нема чему вратити. Ми на истоку имамо утјеху, имамо вјеру и живог Бога.

„Ми имамо чему да се вратимо, имамо славну историју и праву вјеру“, објашњава отац Јефтимије.

Он је изразио жал да наши људи на власти, иако су интелектуалци не читају и фали им духовности, религије, философије…

Отац Јефтимије направио је паралелу између православне и протестантске философије, говорећи о философији Макс Вебера и на начин на који германски народ види своју сврху постојања у односу на нас.

Отац Јефтимије, говорећи о миру у души, о благостатању, рекао је да током свог монашког живота у манастиру Пива и у разговору са људима долази до закључка да људи који теже савршеном пословном животу и који раде по више послова, нијесу срећни и немају тај мир у себи.

„Ја их посматрам као да имају тумор, неку болест и сједим пажљиво са њима и причамо. Увијек су ту два, три телефона, растрзани, немирни и дјелују тужно. Увијек хоће одмах да иду и ја им кажем да сједу мало, јер немојте из манастира да идете са неком журбом. Ако осјетите мир, останите још који минут. Увијек је ђаволу циљ да поремети мир. Из манастира треба са миром да се оде, а мир је оно што држи човјеку, који овај свијет не може да му да“, поручио је настојатељ манастира Пива.

Дијалог је врло битно да успоставимо једни са другим. Дијалог је сусрет, а преведено са старословенског дијалог значи „срећа“. Наше ријечи увијек треба да буду у благодати „сољу зачињене“, истиче отац Јефтимије, цитирајући Свето писмо.

„Ми некада од своје приче не видимо другога, а то није добро“, истиче отац Јефтимије и додаје да је ћутање некада више од говора. Образовање људима некада ствара сујету и некада треба ћутати, јер се тада више каже него док се држи монолог.

Отац Јефтимије анилизирајући дјелове Светог писма, рекао је да је Господ људима говорио најједноставнијим језиком да би сви разумјели.

„Ми смо со свијета и увијек силази благодат на нас, јер сва твар осјећа док се ми молимо истински“, бесједио је отац Јефтимије.

Д.М.

Извор: ИН4С

Pin It on Pinterest

Share This