Izaberite stranicu

На данашњи дан, 9 јуна 1999. године представници Војске Југославије и НАТО-а потписали су у Куманову Војно-технички споразум о повлачењу југословенске војске и полиције с Косова и Метохије. Тиме су окончани ваздушни удари НАТО-а на СР Југославију, а на Косову и Метохији су, на основу резолуције Савјета безбједности УН 1244 распоређене међународне снаге, међу којима је највећи број војника из земаља чланица НАТО-а. Са повлачењем војске и полиције, са Косова и Метохије су масовно  почели да одлазе Срби и Црногорци. Војно-технички споразум у Куманову или Кумановски споразум потписан је на војном аеродрому код Куманова и означио је крај НАТО бомбардовања СР Југославије. Споразумом су прекинути ваздушни удари НАТО-а на СРЈ а дан касније усвојена је резолуција 1244 у Савјету безбедности. Споразум су потписали генерал Војске Југославије Светозар Марјановић, полицијски генерал Обрад Стевановић и британски генерал Мајкл Џексон.

Најзначајније одредбе:

Прекид непријатељстава између НАТО снага са снагама ВЈ и српском полицијом.

Повлачење ВЈ и Полиције Републике Србије са простора Косова и Метохије у периоду од 11 дана.

Успостављење зоне безбједности од административне границе са Косовом и Метохијом унутар територије Републике Србије и Црне горе, и то 5 км на копну и 25 км у ваздуху

Обавеза снага КФОР-а да разоружају ОВК.

Потисивањем Војно-техничког споразума у Куманову створени су услови за повлачење ВЈ и МУП Србије са Косова и Метохије, а у исто вријеме почео је улазак снага КФОР-а и својеврсна трка између руских трупа које су биле стациониране у Босни и Херцеговини и трупа НАТО-а стационираних у Албанији и Македонији. Колона руских возила из састава СФОР-а кренула је споро без обавјештавања команде СФОР-а и тадашњег команданта генерала Кевина Бернса до границе са СРЈ а онда су пут наставили усиљеним маршем до аеродрома Слатина. Укупан пут је износио 620 км. На територију СРЈ је из Босне и Херцеговине преко Павловића ћуприје у Бадовинцима ушла руска јединица са пет џипова, једним возилом за везе, 16 оклопних транспортера и 23 камиона у 10:30 11. јуна. Колона је прошла кроз Београд у 13:30 и преко наплатне рампе код Бубањ потока наставила према Нишу и касније ка Косову и Метохији. На Косово и Метохију први је стигао руски конвој са око 180-200 војника са обиљежијима КФОР-а из састава мировних снага УН, који је у центар Приштине ушао 12. јуна, у 1.30, гдје су га сачекали Срби из Приштине а потом је наставио према Косову Пољу и приштинском аеродрому Слатина. Генерал Весли Кларк је наредио британском генералу Џексону, команданту КФОР-а, да пресретне Русе и онемогући њихово заузимање аеродрома, што је довело до затезања ситуације и инцидента на аеродрому Слатина. Истог јутра, нешто послије пет часова, са територије Македоније на Косово и Метохију су први ушли британски војници. Границу су код мјеста Блаце, са шест транспортних хеликоптера, прешли британски падобранци и припадници специјалне јединице Гурке, а непосредно затим на територију јужне српске покрајине ушле су колоне британских и француских војних возила. Први контингент од око 800 њемачких војника у саставу КФОР-а ушао је око поднева истог дана са македонске територије код Блаца, заједно са британским трупама, док су припадници италијанских снага ушли у ноћи између 14. и 15. јуна у Пећ, а њемачки контигент КФОР-а у Ораховац. ВЈ је напустила Приштину 16. јуна, у конвоју од педесетак теретних и путничких возила, а њихов одлазак надгледали су представници мировних снага УН, чија су оклопна возила била на челу и зачељу колоне.

Круцијални дjелови резолуције 1244 за Србију и српску заједницу нијесу испуњени ни данас. Разговори о повратку одређеног броја припадника Војске СРЈ, односно Србије на КиМ-у нијесу ни започети; контрола ваздушног саобраћаја није враћена органима СРЈ, Косово и Метохија је једнострано прогласило независност, а није ни успостављено безбједно окружење за повратак избјеглица и прогнаних.

Приредио: Миомир Ђуришић

Pin It on Pinterest

Share This