Izaberite stranicu

Светом литургијом у Храму Успења Пресвете Богородице у Ораховцу обележен је празник Вазнесења Господњег, Спасовдан. Окупљени су се на Литургији, уз молитву, радовали овом великом хришћанском празнику, који се слави широм васељене, али су се са носталгијом подсетили и времена када су се на Спасовдан сабирали у храму посвећеном Светом Спасу, у сада обесрбљеном, селу Оптеруши. По Божјем промислу те 1998. године, када је последњи пут Спасовдан литургијски обележен у храму у Оптеруши, парче славског колача је донето у Ораховац. Село је само месец дана потом очишћено од Срба, једни су протерани, а други киднаповани и убијени, а колачар је колач преломио у ораховачкој цркви.

Црква у Оптеруши је порушена, као и све српске куће у том селу, а резање славског колача на Спасовдан се преносило из године у годину у цркви у Ораховцу. Од једне породице, славе се прихватала друга и тако већ двадесет година.

Ове године су ту свету дужност имали Здравко Симић, Душан Стојановић и Милутин Зечевић са породицама, а за наредну годину да буду свечари прихватили су се Игор Мојсић и Трајко Шарић. И стари и нови домаћини су из Ораховца, и како парох ораховачки Веља Стојковић рече, традиција ће се настављати све док се Срби не врате у Оптерушу и обнове своју цркву.

На трпези љубави у новој црквеној сали парохијског дома, уз здравицу се чуо и поздрав „Догодине у Оптеруши!“

„Дај Боже!“, са сузама у очима су одпоздрављали сви присутни. Упркос неизвесној свакодневици овдашњи Срби не губе наду да ће Свети Спас учинити чудо и вратити српски народ на своја огњишта и у Оптерушу, где су вековима живели.

Црква Светог Спаса у Оптеруши

Црква Св. Спаса у Оптеруши је постојала још пре доласка Турака на Балкан, када је Оптерушу насељавало само српско становништво. Црква је у историји два пута обнављана. Једном 1925. године, а други пут цркву је обновио верни народ Оптеруше са Момчилом Станојевићем из Ђаковице 1994. године.

Последња Литургија у овој цркви је служена на храмовну славу 1998. године, а месец дана после, јула месеца, из села је у неповрат одведено девет мештана, а остали Срби су прогнани.  Цркву су шиптарски терористи минирали 1999. године, после доласка мировних снага на Косово и Метохију.

У нади да ће се литургијски живот обновити, Литургију су, уз обезбеђење, КПС полиције, на рушевинама, једанаест година после рушења, 2009. год. служили тадашњи парох ораховачки Стеван Марковић и игуман манастира Св. Јован у Великој Хочи, отац Мирон. Већ наредне године, Литургија није служена, јер упркос великом труду, свештеник и верници из Ораховца, депонију смећа, направљену на самом црквишту и графите највулгарнијег садржаја, на остацима зидова цркве, нису могли уклонити. Нема сумње да је депонија на светом месту намерно направљена, јер је, поред минирања и рушења светиње, заправо, порука Србима да за њих у том селу места нема. Прослављање Спасовдана се наставило у Ораховцу.

На Спасовдан се Срби ораховачког краја молитвено сећају киднапованих Срба из Оптеруше (Немање Божанића и његовог оца Младена, стричева Новице и Божидара, Спасоја и Предрага Бурџића, Банзића Спасе и Сретена Симића) чији је једини грех био што су били православни житељи Оптеруше, и што су бранили своје домове и своју светињу.

Оливера Радић

Pin It on Pinterest

Share This