Izaberite stranicu

По завршетку студија светске књижевности у Београду, Ћулафић је цео животни и радни век провео у Беранама, а иза себе је оставио десетак песничких књига

Три године пошто је минуо светом објављена су дела Влајка Ћулафића (1957-2016), расног песника, оштрог сатиричара, књижевног тумача, новинара и упорног борца за очување српског идентитета у Црној Гори. Дела у пет књига представљена су у четвртак у СКЗ.

По завршетку студија светске књижевности у Београду, Ћулафић је цео животни и радни век провео у Беранама, а иза себе је оставио десетак песничких књига о којима је Душко Бабић рекао:

– Све што је радио било је у знаку сабирања и чувања онога што је било. Као човек разноликих дарова и широког образовања, у песништву се ослањао на Његоша, народну поезију и Библију. Као песник национално религиозне инспирације певао је о нашем удесу, избегличким колонама, „жутој кући“, о Косову, али се није разметао јефтиним србовањем. Песник небеске тапије, писао је и стихове о смрти, и то из позиције козера, терајући шегу са смрћу, а највише са самим собом.

У сатиричним делима Ћулафић је најчешће описивао земљу Карадагију, све се трудећи да подсећа на Црну Гору, истакао је Радивоје Бојичић, и додао:

– Можда би Влајко и у Цириху био добар песник, сигурно би у Гетеборгу био одличан новинар. А гарантовано би и у Ливерпулу писао изванредне есеје. Али, ни у Цириху, ни у Гетеборгу, ни у Ливерпулу, ни било где, не би могао да буде овако добар сатиричар, јер за сатиричара не постоји плодније тле од ових простора.

Представљајући пету књигу у којој су огледи, говори и чланци, Драган Лакићевић је рекао:

– О коме год да је писао или говорио, чинио је то по савести предано, удубљујући се у дело аутора, показујући храброст и господственост.

Извор: Новости

Pin It on Pinterest

Share This