Izaberite stranicu

На данашњи дан 6. јуна 1944. године савезничке снаге у Другом свјетском рату искрцале су се у Нормандији у највећем десанту у историји, названом Дан Д.

Операција Оверлорд је било шифровано име за битку у Нормандији, којом је покренута савезничка инвазија западне Европе коју је окупирала Њемачка у Другом свјетском рату. Операција је отпочела искрцавањима на плажама у Нормандији. Падобрански десант је претходио амфибијском десанту. Скоро 160.000 војника је прешло Ламанш 6. јуна 1944. године, више од 3 милиона војника је било у Француској до краја августа. Савезничке јединице које су се бориле у Нормандији  биле су из Канаде, Уједињеног Краљевства и САД.  Пољске и снаге Слободне Француске су учествовале у борбама након десантне фазе, а ту су још били и мањи одреди из Белгије, Грчке, Холандије и Норвешке. Друге савезничке нације су учествовале у оквиру морнаричких и ваздухопловних снага. Када су савезници осигурали плаже, услиједило је тронедељно прикупљање војске на плажама прије него што је почело пробој са нормандијских плажа. Битка за Нормандију се наставила још два мјесеца, кампањама да се осигура мостобран у Француској и окончала се ослобођењем Париза и њемачким повлачењем преко Сене које се окончало 30. августа 1944. године. Напад је почео када је 5.000 бродова и 10.000 авиона кренуло у одлучујући напад на Хитлеров Атлантски бедем и напад за коначно ослобођење Европе од нацизма. Прије напада чамцима извршено је масивно поморско бомбардовање њемачких положаја на копну. То је поткријепило инвазију.

Више од 4.000 чамаца јурнуло је ка зонама искрцавања. Инвазионе снаге чинили су Британци, Канађани, Американци, Пољаци и други који су се борили против нацизма. Авијација је напала њемачке положаје на копну, оклопне јединице, пешадијске и друге јединице и положаје трупа док су падобранци искакали дубоко у позадини од искрцавања на плажама. Њемачка одбрана била је затечена на три плаже али се на Омахи реорганизовала и пружила жесток отпор Савезничким трупама. Та плажа ће добити назив Крвава Омаха. Са утврђења топови су гранатирали бродове али је било касно. У неким дјеловима инвазије нијесу ни дејствовали. Али било како било Њемци су се добро утврдили и обиљежили поједине дјелове плаже именима да би знали како артиљерија да дејствује по искрцаним трупама. Авијација није имала авионе да пошаље у напад на Савезнике тако да су Савезници имали тоталну ваздушну премоћ. Митраљези су непрекидно тукли по искрцаним трупама тако да је било много мртвих и рањених. Војници нијесу имали заклон, многи су убијени одмах по изласку из чамца, неки на плажи док су неки успјели у кратерима које су направиле гранате да се заштите. Њемачки фелдмаршал Ромел мислио је како инвазија треба да буде заустављена на обали али се многи нијесу слагали с његовим мишљењем. Ромел је предузео све мјере за утврђење Атлантског бедема (од бодљикавих жица, бункера са митраљезима и пушкомитраљезима, артиљеријом, минским пољима…).  Различите фракције унутар француског покрета отпора учествовале су у операцији Оверлорд. Поједине групе имале су задатак да нападају жељезничке пруге, путеве и да уништавају телефонске линије и електричне инсталације. Француски покрет отпора је са овим активностима требало да отпочне по пријему уговореног сигнала преко радио програма на француском језику. Дневно је емитовано више стотина оваквих порука како би се прикриле кључне поруке.

Приредио: Миомир Ђуришић

 

 

Pin It on Pinterest

Share This