На темељима манастира Пречиста Крајинска у Остосу данас је у оквиру дана Светог Јована Владимира, а у част овог Божијег угодника служена Света литургија.
Началствовао је парох улцињски протојереј Синиша Смиљић, уз саслуживање протојереја-ставрофора Слободана Зековића, јереја Александра Орландића и јеромонаха Николаја Башановића, настојатеља манастира Морачник. За пјевницом су одговарале сестре из манастира Бешка.
Након што је прочитао Свето Јеванђеље отац Синиша се обратио присутном народу. Говорећи о теми данашњег Јеванђеља гдје се описује исцјељење слијепога од рођења, он је рекао да човјек тек када духовно прогледа, он тада почне и да живи.
“Човјек може да буде слијеп овим тјелесним очима, али ако није слијеп духовним очима, он је у ствари видовитији од онога који има (како кажу) око соколово. Тако да нам овај земаљски вид ништа не значи ако смо слијепи душом, слијепи срцем, слијепи једни за друге”, казао је он.
Затим се осврнуо и на данашњи празник у коме прослављамо Светог Јована Владимира. Баш на његовом примјеру, каже отац Синиша, видимо да је могуће испунити ово Свето Јеванђеље.
“Видећи крст који му се указао на небу, поред тога што је већ био благочестив, још је више и још даље прогледао својим духовним очима. И толико је прогледао да је занемарио ове своје тјелесне земаљске очи. Јер онај који гледа земаљским очима више него духовним, он ће се везати за земаљске ствари. Такав човјек почиње да калкулише и са духовним животом и са Богом и са духовним спасењем. Али Свети Јован Владимир је занемарио те тјелесне очи, јер видимо по томе што је био спреман да, иако је знао да ће пострадати на правди Бога, он је пошао такорећи као и сам Господ на Голготу, као јагње на заклање, пошао је џелатима који му одрубише главу. Свети Јован Владимир је један крин, један цвијет нашега народа који је симбол љубави. Симбол жртве. Свети Јован Владимир је спона са самим Апостолима на овим просторима, а спона са апостолима је спона са самим Господом и коријен наше вјере православне. Наша вјера православна, славна, коју треба да чувамо и да се поклањамо, не земаљским тварима, не земаљским личностима, него Небескоме Богу Оцу нашем, Светој Тројици, Оцу, Сину и Светоме Духу”, казао је отац Синиша Смиљић.
Након што је вјерни народ приступио Светим Тајнама Господњим и причестио се, оци су освештали славски колач и жито које су у част овог светитеља принијеле сестре из манастира Бешка са својом игуманијом мати Фотином.
Дејан Вукић
