Izaberite stranicu

На данашњи дан прије 20 година авиони НАТО авиони бомбардовали су рт Арзу на полуострву Луштица радиоактивном муницијом са осиромашеним уранијумом.

Тим поводом организација „Српски соко“ из Херцег Новог истиче „да се навршило двадесет година од, вјероватно, највеће еколошке катастрофе која је задесила Боку которску“.

„Тог 30. маја 1999. на Тројичиндан док се у православним храмовима служила Литургија, НАТО авиони су бомбардовали Арзу са три стотине пројектила са радиоактивном муницијом. Сваки пројектил садржао је три стотине грама осиромашеног уранијума. Последице овог чина су несагледиве, али на жалост никад до краја испитане“, каже се у саопштењу ове организације.

„Српски соко“ наводи да је операција чишћења терена започета 2001. године и трајала је двјесто и двадесет дана у двије фазе.

„Добијена вриједност за концентрацију уранијума била је око десет пута већа од просјека који се реферише за ваздух. Сам доказ о присуству осиромашеног уранијума у ваздуху требао је навести на озбиљно разматрање о заштити људских живота и животне средине. На жалост многима је одговарало да се овај догађај заборави без обзира на последице. Бокељи не смију никад заборавити овај датум!“, истиче у саопштењу организације „Српски соко“ из Херцег Новог.

Подсјећамо, посланици владајуће коалиције нијесу 16. маја прихватили предлог да Скупштина Црне Горе формира Комисија за утврђивање посљедица НАТО бомбардовања на здравље грађана.

Предлог Посебног клуба посланика о образовању одбора за испитивање последица НАТО бомбардовања 1999. године на здравље грађана Црне Горе је подржало 14 посланика опозиције, док је 40 представника владајуће коалиција било против или уздржано.

Један од мотива за предлагање формирања одбора је био апел јавности за формирање „Независне комисије за утврђивање посљедица НАТО бомбардовања на здравље људи“ који су на иницијативу покрета „Не у рат, не у НАТО” потписала 243 угледна грађанина Црне Горе, међу којима Митрополит црногорско приморски Амфилохије, владике: будимљанско-никшићки Јоаникије,  буеносаирески и јужно-централноамерички Кирило и диоклијски Методије, 18 љекара, 10 универзитетских професора, 20 народних посланика, градоначелник Будве Бато Царевић, предсједник СО Котор Драгица Перовић, потпредсједници Општине Херцег Нови Милош Коњевић и Данијела Ђуровић, потпредсједник СО Беране Горан Киковић, предсједник Удружења књижевника Црне Горе Новица Ђурић, предсједнички кандидат опозиције на изборима 2018. – Младен Бојанић, спортисти Андрија Прлаиновић и Ратко Драшковић, режисер Данило Бећковић, глумац Славиша Чуровић, предсједник Удружења новинара Црне Горе Горан Ћетковић, предсједник Српског националног савјета др Момчило Вуксановић, предсједник Матице Боке Жељко Комненовић итд.

Број 243 иницијална подржаваоца Апела симболично је детерминисан датумом почетка НАТО агресије.

У Србији је прошле године формирана парламентарна „Комисија за истраживање последица НАТО бомбардовања“. Њихова научномедицинска студија је показала да код дјеце у узрасној групи од пет до девет година, која су рођена послије 1999. године, постоји одређена тенденција раста обољевања од малигних болести. Истраживање показује и да је више генерација у одређеном осјетљивом периоду било изложено неком фактору који их је учинио осјетљивијим за обољевање од одређених малигних болести у односу на неке друге генерације у истом узрасту. Обимна документација поводом тих истраживања је стигла из Италије, односно италијанског парламента који се бавио том темом која се тицала обољевања италијанских војника на КиМ.

Весна Девић

 

Pin It on Pinterest

Share This