Izaberite stranicu

У престоничком хотелу „Касина“, пред вратима собе 308, са погледом на Теразије стоји плочица на којој пише „У овој соби борави Никола Маловић, награђивани српски писац из Боке Которске.“

Рођен је у Котору, а његова породица већ неколико векова и поред примамљивих таласа Јадрана остаје усидрена у Боки Которској, једином фјорду на Медитерану. „Лутајући бокељ“ и „Једро наде“ објавила је издавачка кућа „Лагуна“.

Добитник је више награда међу којима се издвајају „Перо деспота Стефана Лазаревића“, „Борисав Станковић“, „Печат времена“ и „Бранко Ћопић“.

Прва реченица романа „Лутајући бокељ“ за који је добио награду „Борислав Пекић“, „Још увијек мислим на српском“ одзвања у ушима и станује у уму и срцима свих слободних.

Маловићевев рад превођен је на руски, енглески, пољски и бугарски језик.

У књизи „Бока Которска и Србија“ коју је објавила „Књига Комерц“ из Београда, аутор нам саопштава низ значајних података који дочаравају живот у Боки и поглед њених становника упрт кроз векове у Ловћен Његошев и Србију. Никола Маловић настоји да растури колонијалну свест, развеје читаоцу шта се „крије иза кривине“, сачува и одбрани српски идентитет.

Извор: ТВ Храм

Pin It on Pinterest

Share This