Izaberite stranicu

Иако су прошле недјеље из Народног музеја саопштили да је пронађен изгубљени Његошев сат, и да се налази изложен у Ризници Цетињског манастира, из Митрополије црногорско-приморске су демантовали ове наводе.

Како објашњавају из Митрополије, за сат који се налази у Ризници Цетињског манастира постоје спекулације у појединим медијима да се ради о златном Његошевом сату, иако је и „лаику јасно да се ради о сату у дрвеном а не златном кућишту“.

„Његошев сат који је предмет интересовања јавности није нигдје нестао, већ се налази изложен у новој поставци Ризнице ево већ 32 године, тј. од освећења обновљеног Цетињског манастира 5. јула 1987. г, и доступан је за видјети сваком посјетиоцу Ризнице“, навео је за ФОС митрополијин координатор послова на ревалоризацији културних добара Јован Маркуш.

Како Маркуш објашњава, у службеном инвентару експоната Ризнице који су направили заједно 1988. године представници Завода за заштиту споменика културе Црне Горе (Татјана Пејовић, Миодраг Кољевић, Здравко Гаговић, Александар Чиликов и Љубомир Каписода) и Митрополије црногорско – приморске (јеромонах Никодим Комљеновић) Његошев сат се налази под инвентарским бројем 174.

„Приликом ревалоризације коју је водило Министарства културе Црне Горе (Управа за заштиту културних добара), из Народног музеја Црне Горе за стручну обраду експоната тог дијела Ризнице у којој је сат изложен били су задужени Анђе Капичић (историчар умјетности) и Ксенија Секулић (конзерватор рестауратор). Колико нам је познато посао на ревалоризацији требао је да буде завршен до 21. августа 2013, али до данас елаборати нијесу прошли потребну законску процедуру“, наводи Маркуш и додаје:

„Другим ријечима, све је ово давно познато представници Завода за заштиту споменика културе Црне Горе (данас Управа за заштиту културних добара) и представницима Народног музеја Црне Горе, и записано у службеним документима. Такође би ово требало да буде познато и једном броју чланова прошле и садашње Државне комисије која се бави утврђивањем броја и стања музејских предмета у Народном музеју Црне Горе“.

Маркуш сматра да вјероватно у стручној и лаичкој јавности постоји забуна јер се ради о два сата који неспорно постоје, један у Народном музеју Црне Горе а други у Ризници Цетињског манастира.

„Сат који изгледа као златан а данас се неспорно налази у Народном музеју Црне Горе приказан је у монографији „Енциклопедија Његош“ коју је приредио проф. др Слободан Томовић 1999. године, али испод фотографије у легенди није наведено гдје се налази, тј. гдје је експонат фотографисан“, објашњава Маркуш и даље наводи:
„За сат који се налази у Ризници Цетињског манастира постоје спекулације у појединим медијима да се ради о златном Његошевом сату, иако је и лаику јасно да се ради о сату у дрвеном а не златном кућишту“.

Према његовим ријечима, академик др Јевто Миловић у својој књизи „Његош у слици и ријечи“ која је изашла из штампе 1974. године испод фотографија у легенди није наводио гдје се одређени експонат налази, тј. гдје је експонат фотографисан.

„Тако имамо фотографије нпр: Његошеву Епископску диплому из 1833. године, Његошеву митру, Његошев крст и Његошев сат који се и данас неспорно налазе у новој поставци Ризнице, која је послије освећења санираног Цетињског манастира постала доступна за посјетиоце 5. јула 1987. године. У књизи имамо и фотографије: Његошевог прстена, дивита и пера који се и данас неспорно налазе у Народном музеју Црне Горе“, објашњава Маркуш.

Он сматра да све наведено показује да је неозбиљно на основу фотографија, испод којих није назначено гдје су снимљене, доносити закључке којој је институцији у тадашње вријеме неки експонат инвентарски припадао.

„Неспорно је да се Његошев сат налази у херметички затвореној стакленој витрини у Ризници Цетињског манастира и да је заведен у инвентару под редним бројем 174“, закључио је Маркуш за ФОС.

Подсјетимо, музејски техничар Александар Беркуљан поднио је крајем децембра прошле године тужилаштву кривичну пријаву због нестанка Његошевог собног сата украшеног брилијантима и златног печата дворске канцеларије из Народног музеја на Цетињу. Ријеч је о предметима који се налазе на списку „трезорских вриједности“ речено је тада.

Александар Беркуљан је тада Тужилаштву доставио и три документа која потврђују да су у Народном музеју некад чувани Његошев сат и златни дворски печат.

Према калкулацијама тадашње вриједности несталог Његошевог сата у динарима његова вриједност данас би износила преко 130.000 америчких долара.

Извор: ФОС

 

Pin It on Pinterest

Share This