Izaberite stranicu

На данашњи дан, 29. маја 2006. године високи представник Европске уније Хавијер Солана, на састанку с црногорским премијером Милом Ђукановићем у Бриселу, честитао је црногорском народу успјешан, поштен и слободан референдум. „Питање референдума је закључено“, рекао је том приликом Солана. Истога дана европски комесар за проширење Оли Рен изјавио је на конференцији за новинаре да је према европским и другим међународним посматрачима, референдум у Црној Гори спроведен на регуларан начин, што, како је рекао, значи да га треба сматрати легитимним.

Хавијера Солану ће највише памтити Срби и Србија. Лично је наредио НАТО бомбардовање 1999. године, био међу предводницима једностраног проглашења независности Косова и Метохије и цијепања Србије и припадао је оном дјелу европске политичке елите за који многи везују већину онога лошег што је Европа чинила према Србији. Учествовао је у стварању државне заједнице Србије и Црне Горе која је отворила пут раздвајању Црне Горе и Србије. За многе у Србији, Солана је био оличење “српске међународне трагедије”. Соланино име је нека врста симбола српских мука и српске судбине. Хавијер Солана је, то добро зна свако ко га је срео, вјешт преговарач и пријатан саговорник, али оно шта и како је радио, не само у Србији, још увијек је обавијено тајновитошћу и у сијенкама је сумњи његове стварне мисије. Солана је нека врста контроверзне личности која је обиљежила европску и западну политику у последњих неколико деценија. По губитку власти у Шпанији 1995. године, Солана прелази на међународну сцену. Те године, убрзо после посјете тадашњег америчког предсједника Била Клинтона Шпанији, Солана постаје генерални секретар НАТО-а. Занимљиво је да је Солана тада “изгуран”, јер у самом НАТО-у није имао ширу подршку. То је било вријеме дубоке кризе НАТО савеза. Солана је успио да оперативно предводи промјену саме суштине НАТО савеза који је од одбрамбене, постао агресивна војно-политичка организација. Истовремено, генерални секретар НАТО-а је у лику Солане добио до тада невиђена овлашћења, постао је нека врста “извршног директора” са свим овлашћењима власти. Тако је добио мандат да лично нареди бомбардовање Србије (Југославије) 1999. године. То је било веома ризично за њега, али изгледа да о томе није много бринуо. Одлуку је донио супротно свим правилима НАТО савеза, без става Скупштине НАТО-а и Савјета безбједности Уједињених нација. На основу тих “заслуга”, а послије НАТО бомбардовања и завршетка мандата, Солана прво постаје генерални секретар Западно-европске уније, војне организације коју чини 10 европских држава и која још увијек постоји мада је било предвиђено да се “утопи” у ЕУ. Убрзо потом, добија и функцију Високог представника за спољну и безбједносну политику. Тада му највећа подршка долази од стране британског премијера Тонија Блера. Ређале су се и друге функције а са толиком концентрацијом истовремених, а важних функција, Солана је заиста десет година био најмоћнији човјек ЕУ.

Све те године Солана је веома активан у Трилатералној комисији и америчком Савјету за међународне односе мада формално није њихов члан. Хавијер Солана је члан и шпанског огранка Римског клуба. Члан је такође тајновите Билдерберг групе. У ствари, изгледа да је лакше навести чега није члан. Према онима која га добро познају, одавно је изгубио политичку везу са својом родном Шпанијом и сада међу своје пријатеље убраја Била и Хилари Клинтон, Мадлен Олбрајт и др. Са својом шпанском Социјалистичком партијом се разишао још од НАТО бомбардовања Србије, потом инвазије на Ирак.  Британски аутор Дејвид Кронин истиче да је ипак основна Соланина црта одсуство било какве принципијелности. То је човјек који једно говори, а друго ради. Солана је, у ствари, “један ратни хушкач” и непринципијелан човек. Мјесецима је тако био против инвазије на Ирак и тврдио како за ту ратну акцију мора да постоји резолуција Савјета безбједности а онда је, супротно већини чланица ЕУ, подржао америчку инвазију. Онда је мјесецима говорио како проглашење независности Косова не може да буде без Савјета безбједности, јер је то нелегално, а потом је међу првима отишао у Приштину да честита “независност”. Мора се, међутим, признати да је Солана феноменолошки гледано, типичан представник генерације која доминира савременом међународном политичком елитом. Соланина судбина изазива упозорење и буди размишљање о онима који воде савремени свијет. Ако је Солана, човјек високог образовања и из изузетно јаке породице, дакле, са дубоким корјенима, толико непринципијелан и толико на услузи невидљивим центрима моћи, шта онда очекивати од провинцијских активиста који се домогну власти у Бриселу. Тотално посрнуће елите. И што је још горе, ријеч је о такозваним љевичарима, људима који су направили каријеру борећи за бољу будућност већине, а не неколицине. Некадашња елита западне љевице је постала најокрутнији извршилац “новог империјализма” и ратова.

Приредио: Миомир Ђуришић

Pin It on Pinterest

Share This