Izaberite stranicu

На данашњи дан, 28. маја 1961. године укинут је „Оријент-експрес“, воз који је 78 година саобраћао на линији Париз – Истанбул.

За већину људи Оријент експрес је више идеја него опипљив ентитет. Његово постојање најприближније нам је кроз фикцију и филм: Херкул Поаро је у њему ријешио свој најпознатији случај, дама Алфреда Хичкока је нестала из њега, а Џејмс Бонд га је возио од Истанбула до Лондона.

Али како је Оријент експрес  постао тако мистериозан и интригантан и која је његова коначна судбина? Син угледног белгијског банкара, Жорж Нагелмакерс, је 1865. године први пут замишљао “воз који би обухватио континент, јурећи по металним шинама више од 1500 миља”. Приликом путовања у Америку, Нагелмакерс је био свједок многих железничких иновација у тој земљи, а једна од њих, луксузни вагон за спавање, била је кључна за Нагелмакерсову одлуку да по повратку из Америке оствари своју визију. Године 1883. након низа пехова, финансијских проблема и потешкоћа у преговорима са различитим националним железничким компанијама, Нагелмакерсова Међународна компанија вагона за спавање успоставила је пут од Париза до Истанбула, тадашњег Константинопоља. Воз, назван „Експрес оријента“, кренуо је из Париза ка Истанбулу, преко Стразбура, Минхена, Беча, Будимпеште, Букурешта, Београда, Ниша и Пловдива. То је био први луксузни воз у Европи, права палата на шинама. Иако је путовање од Париза до Истанбула трајало готово 68 сати, оно је врло брзо постало веома популарно међу европском аристократијом, чак и када му је име званично промијењено у „Оријент експрес“. Оријент експресом су путовали готово сви европски монарси тога доба – грчки краљ Ђорђе, бугарски краљеви Фердинанд и његов наследник Борис, Леополд II белгијски, енглески краљеви Едвард VII и Едвард VIII, шведски краљ Густав.  Зато су га звали „краљем возова и возом краљева” а многи од њих имали су врло чудне захтијеве и понашање. Фердинанд од Бугарске се, уплашен од могућег атентата закључао у тоалет воза и нико није могао да допре до њега. Белгијски краљ Леополд II је управљао возом до Истанбула, а исто су чинили и бугарски краљ Фердинанд и његов син Борис, схватајући да бар на територији њихове земље то нико не може да им забрани. Борис је једном приликом чак изазвао инцидент тако што је, да би избјегао њему неподношљиво кашњење, подигао температуру у парном котлу толико да је експлодирао, и оба ложача су погинула. Да ли сплетом необичних историјских околности, или захваљујући вјештим дипломатским играма да се компанији надокнаде губици настали због ратних збивања, тек крај Великог рата забиљежен је баш у вагон-ресторану број 2419 чувеног „Оријент Експреса“. Ту је 11. новембра 1918. године маршал Фош потписао примирје које је означило крај свих непријатељстава.

Агата Кристи је први пут путовала Оријент експресом 1928. године. Неколико мјесеци касније воз се на путу из Истанбула шест дана заглавио у снијежној мећави. Нешто слично се славној списатељици десило на следећем путовању и то је била довољна инспирација за једну од њених најпознатијих детективских прича „Убиство у Оријент експресу”. Ипак, након Другог свјетског рата наступа период наглог развоја других, бржих начина путовања, па скупа и спора путовања возом, као што је  Оријент Експрес, ма колико он био луксузан, полако, али неумитно излазе из моде.

Приредио: Миомир Ђуришић

Pin It on Pinterest

Share This