Izaberite stranicu

Његово преосвештенство Епископ будимљанско-никшићки г. Јоаникије служио је јуче, 26. маја, у Недељу Самарјанке, Свету архијерејску литургију у манастиру Ђурђеви Ступови.

Тумачећи јеванђељску причу о сусрету Господа Христа са женом Самарјанком на Јаковљевом извору, Епископ Јоаникије је подсјетио да је Самарија била у завађи са Јудејом. Самарјанци и Јудеји се нијесу мијешали због тога што су их Јевреји презирали, а били су сродници, као што се, често, кроз историју догађа, нагласио је владика,  да се сродни народи мрзе.

Христос започиње разговор са непознатом женом Самарјанком, која је дошла на извор, тражећи јој воду да пије. Она препознаје да је Јеврејин и пита Га како то да од ње Самарјанке тражи воде да пије.

„Кад би ти знала да ја имам воду живу од које, када се пије, више се не жедни него она постаје извор воде живе у души, у срцу. Жена не разумије шта Он говори, али пред собом види, више осјећа срцем него што разумом поима, изузетног човјека, не знајући да је то Спаситељ свијета“, бесједио је Епископ.

Додао је да се наставља њихов разговор кроз који Самарјанка увиђа да Он има духовне очи којима препознаје тајне њеног живота, шта је радила и чинила.

„Она Га тада ословљава са Господе, послије Му говори: Видим да си Ти пророк; интересује се чија је вјера исправна, њих Самарјана или Јевреја, како и где ће се молити, јер су Самарјани имали своју свету гору, недалеко од извора Јаковљевог. Он јој говори: Заиста ти кажем да долази вријеме када ће се сви они који вјерују, прави богомољци, молити Богу свуда и на сваком мјесту у Духу и истини, независно од мјеста гдје се налазе“, казао је владика.

Жена се, навео је Преосвећени Епископ, присјећа старих прича и пророштава Мојсијевих да ће доћи нови пророк. То је Месија, Спаситељ, јер су и Самарјани очекивали Месију, као што и сви народи народи земаљски, истакао је Владика Јоаникије, очекују спасење.

„Према старим пророштвима Онај кога очекују сви народи је Христос. И она одлази преиспуњена вјером, а то је та вода жива, која се у њеној души претворила у извор непресушни, који води у живот вјечни. Почиње да проповједа Христа и поприма улогу апостола Христовог. Многи од Самарјана који су били непријатељски расположени према Јеврејима прихватају овог изузетног Јеврејина“.

„Он је Спаситељ свих народа, Он је нови Адам. У Њему је благослов за све народе и свима је једнако близак. Док Га Јевреји гоне Самарјани Га прихватају. Тако је и било, заправо, испуњено старо пророштво да ће се сви народи окренути према Ономе Који је одбачен од свог народа – Камен који одбацише зидари постаде глава од угла. На том угаоном камену сазидана је велика грађевина – Црква Божја. У њу се уградила и ова жена Самарјанка, касније је пострадала за Христа, име јој се зна, Фотина, што значи да је примила свјетлост Божју, она која носи свјетлост“, поучавао је Његово преосвештенство владика Јоаникије.

Овај, наизглед неважан догађај, односи се, нагласио је Владика, и на наш живот, јер из њега можемо да извучемо велику поуку:

– Свако од нас има прилику да се, кроз света богослужења, кроз Свете тајне, кроз искрено обраћање Богу, сретне са Христом и да вјера у њему постане као извор живе воде, који води у живот вјечни новог живота и нове снаге. Дај Боже свима нама да пијемо са тог извора од те живе воде, коју нам је донио Христос, а то је благодат Светог Духа, то је исто што и наша света православна вјера, беседио је Епископ будимљанско-никшићки г. Јоаникије.

Извор: Епархија будимљанско-никшићка

Pin It on Pinterest

Share This