Izaberite stranicu

Архиепископ цетињски Митрополит црногорско-приморски г. Амфилохије служио је данас у градској капели у Колашину опело историчару др Вукићу Илинчићу, који је јуче изненада преминуо у Подгорици.

Владика је рекао у бесједи након опела да је једини сигурни пут који чека све људе, некога прије а некога касније, онај којим данас креће Вукић Илинчић.

„Заправо, постоје само два пута. Један је вјечни, Божји пут, а други је демонски. Овим другим иду они који су идолослужитељи, који се клањају смрти и пролазности и вјерују да је људски живот само оно мало што проживимо овдје на земљи. Вукић Илинчић није био од таквих“, казао је Митрополит црногорско-приморски.

Казао је да је Илинчић крштењем примио у себе квасац вјечнога живота.

„Тај квасац је оно што га је чинило човјеком овдје на земљи, а то је оно што му дарује вјечни и непролазни живот вјечнога и безобалнога царства Божјега“, рекао је он.

Нагласио је да се Илинчић клањао вјечноме животу и да му је зато живот био частан и честит.

„Зато оно што је написао као историчар нијесу лажи, него је истина. Живио је истином, и та истина којој је служио и којом је живио га сусреће и на овом његовом путу у бесмртност. Зато се и молимо да га Господ упокоји тамо гдје сија свјетлост лица Божјега, да прими у себе свјетлост Божју, непролазну и вјечну“, казао је Митрополит Амфилохије.

Вукић Илинчић је рођен 25. априла 1963. године у Жарима код Мојковца. Основну школу завршио у родном мјесту и сусједном Лепенцу, а средњу школу (просвјетно-педагошки смјер) у Колашину. Филозофски факултет, смјер: историја и географија завршио је у Никшићу 1990. године. Магистрирао је на Филозофском факултету у Приштини 2000. године на одсјеку Историја на тему: “Колашински процес 1909.године”. На Филозофском факултету у Бањалуци одбранио је докторску дисертацију 29.марта 2007.године, под називом: “Политичке прилике у Црној Гори од 1905. до 1914. године”, пред комисијом у саставу: академик Миомир Дашић, Подгорица; академик Здравко Антонић, Београд и проф. др Ђорђе Микић, Бањалука.

Аутор је значајног броја књига, а најзначајнија је “Бомбашка и васојевићка афера”, у којој је оголио тај монтирани политички процес.

Био је запослен у ЈУ “Музеји-галерије”- Подгорица, а радио је у музеју “Марко Миљанов” на Медуну.

Радосав Рајо Војиновић

Фото: Јован Д. Радовић

 

 

Pin It on Pinterest

Share This