Izaberite stranicu

На данашњи дан, 27. маја 1932. године рођен је амерички дипломата њемачког поријекла, Хенри Кисинџер, једна од водећих личности у послератној америчкој дипломатији, добитник Нобелове награде за мир 1973. године. Играо је важну улогу у америчкој политици између 1969. и 1977. године, на позицији државног секретара. Био је заговорник реалне политике у међународним односима. Битно је допринио попуштању затегнутости у односима САД са Совјетским Савезом и Кином током 1970-их, и смиривању израелско-арапских тензија.

Хенри Кисинџер је рођен као Хајнц Алфред Кисинџер у њемачком региону Франкену. Потиче из јеврејске породице, отац му је био учитељ. Због погрома и протјеривања Јевреја из Хитлерове Њемачке, 1938. године бјежи са родитељима у Њујорк (САД). 1943. године добија америчко држављанство и одмах потом је мобилисан. Послије Другог свјетског рата, остаје у Њемачкој гдје ради у америчкој зони као контраобавештајац. Године 1947. враћа се у САД а 1954. године брани докторску дисертацију.  Прва политичка искуства, Хенри Кисинџер скупља од 1957. године као савјетник гувернера. Послије тога је био цијењен и код америчких предсједника Кенедија, Џонсона и Никсона. Избором Никсона за предсједника Кисинџер постаје званични предсједников савјетник за питања безбједности.

Године 1971. предузима двије тајне мисије у Народној Републици Кини, гдје са тадашњим кинеским премијером припрема Никсонову посјету Кини, као и укупну нормализацију односа између двије земље. Исте године посјећује и Совјетски Савез гдје припрема споразум о ограничењу наоружања као и о ограничењу броја стратешких ракета између САД и Совјетског Савеза. Са Сјеверним Вијетнамом је Кисинџер такође имао тајне преговоре који су довели до потписивања уговора који због оружане помоћи САД Јужном Вијетнаму није заживио. Кисинџер је учествовао и у преговорима Израела и арапских земаља, првенствено са Сиријом. Због његове политике према земљама трећег свијета, Кисинџер је један од контрадикторних политичара ере Хладног рата. Он и ЦИА су 1973. године подржавали крвави пуч генерала Августа Пиночеа против демократски изабраног предсједника Салвадора Аљендеа чији социјалистички правац није одговарао америчким интересима у Латинској Америци. Због умјешаности Кисинџера, као и сумње за умијешаност у Операцији Кондор средином 70-их година, Кисинџеру су упућени судски позиви за свједочења (а и оптужбе) из многих земаља, којима се он није одазвао. У међувремену објављени тајни документи показују да је Кисинџер, заједно са тадашњим предсједником Фордом ауторизовао, међународном праву противну, инвазију Источног Тимора од стране Индонезије, која је укупно „коштала“ 60.000 жртава.

Доласком на власт председника Картера, Кисинџер се повлачи из политичког дјеловања. Подржавао је кандидатуру Регана за предсједника, и након његове побједе постаје члан Регановог савјетничког тима.

Када је почео грађански рат у Југославији у америчким медијима критиковао је став САД о признавању Босне и Херцеговине сматрајући тај став апсурдним. Апеловао је на западне званичнике да се не мијешају у рат између Срба и Хрвата јер је историја односа ова два народа дуга неколико вјекова и да они треба сами да се договоре. Такође је критиковао споразум у Рамбујеу за који је рекао да га у таквој форми не би прихватио ниједан Србин, да је то била чиста провокација и да такав споразум уопште није смио да се нађе на столу за преговоре. Како год, када је бомбардовање почело сматрао је да се ваздушни напади наставе јер би кредибилитет НАТО-а био доведен у питање уколико би се са тиме престало, али се чврсто залагао да се не предузима никаква копнена акција.

Приредио: Миомир Ђуришић

 

 

 

Pin It on Pinterest

Share This