Izaberite stranicu

На данашњи дан, 27. маја 1993. године у експлозији аутомобила-бомбе испред галерије Уфици у Фиренци пет особа је погинуло, а колекција галерије озбиљно оштећена.

Галерија Уфици комплекс је зграда у Фиренци и спада у један од најстаријих и најугледнијих музеја умјетности на свијету. Првобитна намјена ових зграда, подигнутих у периоду 1559—1581. године, била је да служе као архиви, бирои и министарства републиканске Фиренце. Италијанска реч уфици значи бирои. Временом, овдје су се сакупљала умјетничка дела, тако да је ова збирка за јавност отворена 1765. године. Данас овај музеј представља највећу ренесансну збирку сачињену превасходно од слика, док су у засебним музејским огранцима широм Фиренце смјештена остала умјетничка дела. Ренесансна дјела и култура савршено се стапају с амбијентом фирентинске галерије, која је и сама својеврсно прекрасно умјетничко дијело, хармонично и складно, савршено уклопљено у градску средину.

Галерија Уфици је прави живи организам, са обавезним модерним концептом по коме је музеј мјесто отвореног дијалога између људи и саме умјетности. Ово велелепно здање првобитно је требало да буде сједиште тринаест фирентинских судова са пратећом администрацијом и бирократијом. Године 1561. Козимо I Медичи наручује изградњу Уфиција у непосредној близини своје Палате, да би тако лакше контролисао последње институције републиканске Фиренце. Сам Козимо опредијелио се за „сигурнији и статичнији“ стил дорских архитрава због јасне политичке асоцијације на мит о Херкулу, који је био омиљен у Фиренци тога доба. Козимо је предвидио да на спољашњој фасади буду нише, удубљења у зиду која ће красити скулптуре чувених Фирентинаца, војсковођа, књижевника и владара. Мецене и колекционари били су сви чланови породице Медичи, не само велике војводе. Из породичних вила и палата у Уфици су се сливала многобројна ремек-дјела, која су преношена генерацијама, с кољена на кољено.  Током XVIII вијека, археолошка истраживања постала су све систематичнија, па су у Уфици стигле етрурске бронзане статуе, урне и вазе, тако да је Галерија постала универзално стјециште свих историјско-умјетничких видова културе.

Најзначајнија личност за опстанак и будућност Галерије Уфици била је последња представница лозе Медичи – Ана Марија Луиза, изванредна личност дубоког умјетничког и културног сензибилитета. У историји Фиренце остала је забиљежена као особа коју су сви поштовали и којој су се дивили. Данас је њен портрет изложен на улазу у Уфици. Године 1737. Ана Марија Луиза је са новом лоренском династијом склопила споразум по којем им уступа породично наслеђе Медичија, али по строго одређеним условима:

„Да служе за украс државе, на корист народа и за привлачење радозналости странаца, а да ништа не смије да се удаљи или односе ван пријестонице и државе Великог војводства. Умјетничка дјела не могу бити пуки украс у палати владара, већ њима мора да располаже држава да би их дала на коришћење, како широј фирентинској јавности, тако и странцима чије занимање треба да побуни и подстакне развој туризма.”

Принцеза је своју вољу потврдила и тестаментом 1743. године и она је до данашњег дана углавном испоштована.

У XIX вијеку, музејска колекција се и даље увећавала а током првих деценија XX вијека, купљено је још значајнијих слика, углавном из италијанских сликарских школа које до тада нијесу биле заступљене у збиркама. У периоду између два свјетска рата, нека дјела су пребачена из Галерије Академије у Уфици. Улазак Италије у Други свјетски рат нанио је озбиљне штете збиркама. Њемачке трупе су однијеле око три стотине дјела. Послије завршетка рата савезници су их покупили и вратили Италији. Само два човјека су током историје покушала да оскрнаве умјетничку збирку породице Медичи: то су били Наполеон Бонапарта и Адолф Хитлер. Галерију Уфици годишње посјети преко 1,5 милиона посјетилаца, а посјећеност константно биљежи раст.

Приредио: Миомир Ђуришић

 

Pin It on Pinterest

Share This