Izaberite stranicu

Овијем најсвечаније потврђујемо манастиру право својине земљишта, на ком се цетињска варош, Наша Престоница, подиже, те дајемо свакоме на знање, да ово земљиште остаје за сва идућа времена у искључивој својини Цетињског манастира свето и неприкосновено, наводи се у краљевом указу.

Црквена имовина у Црној Гори, као што јој и само име каже, припада Цркви, односно Митрополији црногорско-приморској Српске православне цркве, а један од доказа за то је и Указ књаза и господара Николе Првог Петровића из 1895. године, који је редакцији „Дана“ дао на увид публициста Јован Маркуш.

Овим указом краљ Никола потврђује Цркви власништво над имовином, каже Маркуш а преноси Дан објављујући један од доказа да је Митрополија истински посједник светиња и њихових имања у Црној Гори:

– О вјековном трајању и поштовању Оснивачке повеље говори нам и документ настао 410 година од њеног доношења. Попут средњовјековних владара из династија Немањића и Црнојевића, када је син наследник поштујући очево дјело на хрисовуљи стављао свој потпис, тако је и књаз и господар Никола Први Петровић Његош на сличан начин потврдио и оснажио хрисовуљу господара Ивана Црнојевића, доносећи Указ о праву својине над земљиштем Цетињског манастира 17. јуна 1895. године – каже Маркуш.

Краљев указ конкретно се односи на Цетињски манастир, који је сједиште Митрополије, која је вјековима, као и митрополит на њеном челу, била чувар Пећког трона.

„Наш славне успомене претходник, Зетски господар Иван Црнојевић, основавши на Цетињу манастир као столицу Зетских Митрополита, обдарио га је разним добрима, међу којима се налази и велики дио цетињског поља.

Кроз зла времена, што су прелећела изнад српског народа, уништивши му и траг државног живота, ова задужбина Ивана Црнојевића, посљедњег независног српског Владаоца, тако обилато обдарена, била је у стању да сачува у непрекидности државну мисао, коју је у оној олујини тај мудри српски Владаоц склонио под Орлов Крш; и сем тога, да сачува до наших дана једину епископску столицу од оних, што је Св. Сава подигао у српској држави“, наводи се у указу краља Николе.

У њему стоји да манастиру припада и приход са имања око њега која су у власништву манастира.

„Пошто се у новије доба на цетињском пољу, и то на својини манастирској, засновала варош, која се све више развија; да сачувамо ову задужбину побожног Владаоца и тим да обезбједимо овоме манастиру опстанак, одлучили смо и наређујемо:

1. Да се сва лактарина, што су дужне плаћати куће вароши Цетиња, сакупља у засебну манастирску касу са свим осталим приходима са манастирских земаља у цетињском пољу;

2. Да манастир овај свој годишњи приход сваке године улаже у куповање напокретних добара у Нашој држави, како би тим своју данашњу имовину умножио, те и даље у будућности могао благотворно дјеловати у области Свете Православне Цркве и српског народа.

Овијем најсвечаније потврђујемо манастиру право својине земљишта, на ком се цетињска варош, Наша Престоница, подиже, те дајемо свакоме на знање, да ово земљиште остаје за сва идућа времена у искључивој својини Цетињског манастира свето и неприкосновено. Света цетињска Митрополија бдиће над овим манастирским правом, Господаром Иваном Црнојевићем дарованим и овим Нашим Указом потврђеним“, наводи се у указу који је издат „у нашој Престоници Цетињу на двадесет пети дан рођења Нашега Насљедника Књаза Данила, 1895. године“.

У научном раду „Оснивачка повеља Цетињског манастира и њено вјековно трајање“ Рајко Маркуш наводи да је Цетињски манастир, још од оснивања, био ризница у којој је чувана архива Зетске и Црногорске митрополије. Више пута је спаљиван и уништаван, али се извјестан број културних вриједности ипак сачувао.

– У њему се сачувала и архива манастира Светог Николе са Врањине, у којем се налазило сједиште Зетске митрополије прије пресељења на Цетиње. Ова црквена архива од изузетног је научног значаја, јер садржи акта од прве, оснивачке повеље Светог Саве манастиру Врањини до повеље Ивана Црнојевића о оснивању Цетињског манастира. Повеље се односе на имања која су манастири и цркве добијали као дарове. Повеље или хрисовуље као свједоци прошлости садрже бројне податке из којих се проучавају и сагледавају минула времена и догађаји. То су писана свједочанства, а најчешће о догађајима правне природе, састављена у сталним облицима и с ознакама које се разликују према мјесту, времену и правном догађају. Управо због тога се повеље сматрају најпоузданијим историјским извором – наводи се у раду.

Завјештање Ивана Црнојевића

Од велике важности је то што се међу повељама које су биле спаковане у сандуке и у тајности закопане у дворишту краљевог двора налази очуван примјерак оснивачке повеље на пергаменту господара Ивана Црнојевића Цетињском манастиру из 1485, као и њен проширени препис, што омогућава њихово поређење и указује на континуитет власништва имовине коју је господар Иван Црнојевић поклонио Цетињском манастиру као сједишту Митрополије – наводи се у раду Рајка Маркуша.

М.С.

Извор: Дан

 фото: Јован Маркуш

Pin It on Pinterest

Share This