Izaberite stranicu

Српска сликарка која се убраја у најзначајније представнике експресионизма у сликарству Србије између два рата, Зора Петровић рођена је 17. мај 1894, а упокојила се 25. мај 1962. На отварању једне њене изложбе славна Исидора Секулић је рекла да је Зора поет цвијећа и велики сликар.

Упорношћу је остварила свој сан. Три године није излазила из куће, инатећи се због очеве одлуке да студира „нешто конкретно“, умјесто да се „залуђује“. Три године је одбијала да разговара, доказујући да њена љубав према сликарству није хир. Три године је провела у самоћи и тишини, међу својим цртежима и сновима. И добила је битку! Отац Јован је, на мајчино инсистирање, попустио и дозволио јој да крене путем којим је жељела. Зора Петровић је постала сликар. И то  један од наших најзначајнијих експресиониста

Средњу школу је похађала у Панчеву. Сликарство је студирала у Пешти. Период од 1915. до 1919. преоводи на Краљевској маџарској земаљској сликарској великој школи код професора Лајоша Деака Ебнера. У Београд се враћа 1919. када завршава Умјетничко-занатску сликарску школу код професора Љубе Ивановића и запошљава се као наставница у Реалци у Београду, а од 1921. до 1944. предаје у Другој женској гимназији „Краљица Наталија“. У Паризу од 1925. до 1926. борави у атељеу Андре Лота. Године 1951. изабрана је за редовног професора Академије ликовних уметности.

Први пут је излагала 1921. године у Сомбору,  пажњу на себе је скренула већ сљедеће године на Петој југословенској изложби, са дјелима Аутопортрет, Акт дјечака, Портрет Васе Поморишца… Таленат и упорност младе сликарке били су рано препознати, па је 1924. награђена Орденом Светог Саве Петог степена. Није стигла да заврши свој последњи циклус  „Ој давори, ти Косово равно“.  Преминула је 25. маја 1962. године у Београду.

Теме њених слика су ентеријери, портрети, али најшеће актови и жене из народа. Њено сликарство заснива се на наглашеном, брзом, широком потезу четке преко платна без непотребног детаљисања форме. Супротно томе, фигуре на њеним сликама су деформисане, анатомски изобличене, али пуне унутрашње снаге и искрености хроматског звука. Читав живот Зора Петровић је посветила умјетности, говорећи како сликање подмлађује и не дозвољава човјеку да остари. „Кад немам модела, често сликам себе. И мада сликам изнова и изнова, на аутопортретима нисам много измењена. Увек остајем млада“, изјавила је Зора, на отварању самосталне изложбе 1958. године.

Приредила: Марија Живковић

 

Pin It on Pinterest

Share This