Izaberite stranicu

На данашњи дан, 23. маја 1618. године побуном Чеха против Хабзбуршке монархије у Прагу је избио Тридесетогодишњи рат, најсвирепији сукоб феудалне епохе у Европи.

Тридесетогодишњи рат је трајао од 1618. до 1648. године највећим дијелом на територији данашње Њемачке и Чешке. Основни сукоб је био између католика и протестаната, али је на крају попримио димензију сукоба католичких Хабзбурга и Француске, која је, иако католичка, стала на страну протестаната бојећи се Хабзбуршке доминације.  Тридесетогодишњи рат је почео Прашком дефенестрацијом. Догађај је назван дефенестрација, јер на латинском фенестра значи прозор. Тад су два католичка гувернера и њихов секретар бачени кроз прозор дворца. Нико није повријеђен, али то је била увреда за католике. Рат је био неизбјежан. Разљућени грађани су избацили кроз прозор Градске вијећнице намјеснике цара, сматрајући их кривцима што су римокатолици срушили двије протестантске цркве код Прага. У рату, који је избио против царске војске, протестантским Чесима су прискочили у помоћ Данска, касније Шведска, Британија, чак и римокатоличка Француска. Рат је обиљежен масовним пустошењима и крајњим свирепостима, у чему су предњачили римокатолици под утицајем језуита, који су подржавали дјеловање инквизиције. Губици су били огромни – становништво Њемачке је сведено на мање од половине, а Чешке на петину предратног броја. Рат је окончан Вестфалским миром 1648. године, којим је Француска добила од Њемачке Алзас и дијелове Лорене, Шведска Источну Померанију и посједе на ушћима великих њемачких ријека, Холандија и Швајцарска су стекле независност, а у Њемачкој, која се распала на велики број државица, феудалци су добили готово потпун суверенитет, а цареви из династије Хабзбург су изгубили стварну власт. На преговорима послије Тридесетогодишњег рата учествовали су цар Фердинанд III, Французи, Шпанци, Холанђани, Швајцарци, Швеђани, Португалци и папини изасланици. На крају је склопљен Вестфалски мир. Основни постулат овог споразум је постојање суверених нација и њихова равноправност.

Која је улога Срба у Тридесетогодишњм рату? Већина Срба је живјела у Турској и није учествовала у том рату. Али Срби у Ердељу јесу. Имали су и разлога за то. Протестантски Чеси су грозничаво тражили савезнике. Нашли су га у ердељском кнезу Габријелу Бетлену. Он је био калвинист и мађарски националиста. Придружио се Чесима, јер се и он осјећао угрожен од католичког цара. Срби у Ердељу солидарисали су се са својим кнезом.  На први поглед чини се да православни Срби нијесу имали разлога да се мијешају у сукоб католика и протестаната. Али околности су биле такве да су имали све разлоге да стану на страну протестаната. Борећи се за њих, борили су се и за своја вјерска права. Протестанти су били вјерски толерантнији од католика. Управо тада, хрватско-славонски и угарски сталежи вршили су притисак на надвојводу Фердинанда да Србе крајишнике изузме из царске војне власти и подреди њима. Под притиском Фердинанд је на то пристао. То је дало подстицај католичком прозелитизму. Појачани су притисци да се Србе поунијате. Имајући у виду те католичке прозелитске намјере Срби из Ердеља су се без размишљања ставили на страну протестаната и њихове борбе за вјерску слободу.

Приредио: Миомир Ђуришић

Pin It on Pinterest

Share This