Izaberite stranicu

Током радова на уређењу подручја бившег Спасо-Андрониковог манастира, на лијевој обали Јаузе (притока Москва-ријеке), у руској престоници је пронађен ковани новац из периода 15. и 16. вијека. Археолози су три ситне бакарне кованице и један сребрни новчић пронашли на простору Музеја староруске културе и уметности „Андреј Рубљов“.

По ријечима руководиоца Департмана за културно наслеђе града Москве Алексеја Јемељанова, сребрни новчић искован је почетком прве четвртине петнаестог вијека у вријеме владавине Василија Другог Мрачног. Како је нагласио сребрењак се у оптицају појавио у вријеме чувеног руског иконописца Андреја Рубљова који је примио монашки постриг у Спасо-Андрониковом манастиру 1405. године. Фреске чији су фрагменти сачувани у Спаској саборној цркви до наших дана, Андреј Рубљов је осликао 1428. године. Умро је и сахрањен исте године на простору манастира, али се и дан-данас не зна тачно мјесто на коме почивају сени овог великана.

Јемељанов је истакао да је сребрни новчић био новчана јединица прилично велике вриједности, јер је за једну кованицу могла да се набави храна довољна за неколико дана. Три бакарна новчића такође су искована у Москви. Најстарији потиче из 1530. године и владавине Василија Трећег, док су друга два искована за вријеме Ивана Грозног.

У петнаестом и шеснаестом вијеку сребро је било на великој цијени, а бакарни новац користио се приликом ситније трговине и имао далеко мању вриједност. Зато се такви новчићи често проналазе приликом археолошких ископавања у Москви, рекао је Јемељанов.

Мушки Спасо-Андроников манастир основао је 1350-тих година московски митрополит Алексиј. Име је добио по првом игуману Андронику, иначе, ученику Сергеја Радоњешког. Спаска саборна црква од бијелог камена саграђена је у обитељи 1420. године. Данас је то најстарија сачувана црква у Москви.

За вријеме харања куге из 1775 године у Спасо-Андрониковом манастиру сахрањивано је племство и чиновници. Из тог доба вуче корене историја манастирског гробља као некрополе московске аристократије. Ту су поковани представници познатих породица као што су Барјатински, Трубецки, Толстоји, Аладини, Шчербатови, Голицини, Головини, Јусупови, Салтикови, Наришкини и Римски-Корсакови.

Манастир је затворен и дјелимично срушен 1918 године. У периоду од 1922. до 1928. године овде се налазила колонија за бескућнике, а касније просторије Народног комесаријата за одбрану. У бившој обитељи 1947. године основан је Централни Музеј староруске културе и умјетности „Андреј Рубљов“.

Извор: rs.rbth.com/istorija

Фото: Мос.ру

Pin It on Pinterest

Share This