Izaberite stranicu

На данашњи дан, 21. маја 2015. године екстремисти Исламске државе преузели су контролу над археолошким локалитетом у Палмири, само неколико сати пошто су освојили тај град у централној Сирији. Припадници Исламске државе минирали су и разнијели Тријумфалну капију, један од најзначајнијих споменика у древном сиријском граду Палмири као и два позната храма у Палмири, храм Балшамин и храм Бел.

Прије четири хиљаде година, становници једног мирног пустињског сеоцета на рубу оазе вјероватно се ни у сновима нијесу кретали широким улицама отмене камене метрополе, коју ће вјетрови будућности, на том мјесту, саградити и смрвити у прах. Село је вјековима живјело у тихој изолацији, окружено далеким пјешчаним хоризонтом који нити пријети нити обећава, све док мудри краљ Соломон није на свом радном столу раширио празну мапу пустиње, запитавши се како најбрже стићи од Месопотамије до Медитерана. Једном примијећено, арамејско сеоце, скромно названо Палма (Тадмор), више није могло измаћи дугачкој руци прогреса. Острво зеленила у океану усијаног пијеска постало је одмориште бескрајних каравана који су се, не бројећи дане, теглили с краја на крај огромног свијета за који нико није био сасвим сигуран ни како тачно изгледа, ни гдје се завршава. Подигнуте су зидине и утврђења а ускоро и раскошне куће за оне који су се обогатили од трговине. Улице су оивичене колонадама коринтских стубова, гробнице испуњене мраморним статуама својих упокојених становника, а ускоро је стигао и пространи амфитеатар, за растуће културне потребе све имућнијег становништва, као и гигантски храм, земаљска кућа врховног бога који је све то омогућио. Половином III вијека н. е., на палмирски пријесто долази Зенобиа, амбициозна краљица, коју је у историју ушла отворено изазвавши ауторитет Римског царства. Њена армија окупирала је римске провинције Местопотамију и Сирију, а убрзо и Египат, током ратног похода којим је лично командовала. Понесена успјесима, Зенобиа свог малољетног сина проглашава за цара, чак почиње да кује и новац са својим и његовим ликом. Следећа планирана дестинација њеног освајања требало је да буде Антиохија.  Римљани су организовали казнену експедицију, којом је заповиједао сам римски император и убрзо је освојили пустињски град. Зенобиа је заробљена и послата у Рим. А Палмира? Нагло осиромашена и разорена, наставља да постоји као сијенка свог некадашњег сјаја; током наредних вјекова, неколико земљотреса погоршава стање ионако оронулих грађевина, да би у XV вијеку, послије најезде Монгола, град био напуштен и потпуно заборављен, све дубље тонући у море пијеска. Палмира је наново откривена тек 1678. године, када су је посјетила два енглеска трговца, доносећи Европи фантастичне приче о пустињском граду и легендарној краљици која се усудила да изазове моћни Рим а тек 1920.  године започињу озбиљна ископавања, која трају до дан данас. Упркос снажним утицајима својих моћних сусједа, архитектура Палмире није ни римска, ни грчка, ни персијска. Распоред храмова, улица и тргова не одговара класичном распореду римских градова. Језик који се у Палмири користио био је један дијалекат Арамејског језика који данас говори још свега неколико старих људи недалеко од Дамаска.

Приредио: Миомир Ђуришић

Pin It on Pinterest

Share This