Izaberite stranicu

На данашњи дан, 20. маја 1927. године амерички авијатичар Чарлс Линдберг први je прелетио Атлантик монопланом „Дух Светог Луиса“ на релацији Њујорк – Париз.

Рођен је 1902. године у Детроиту, али већи дио свог дјетињства провео је на породичној фарми у Минесоти. Од малих ногу показао је склоност ка машинству и љубав према летењу.

Свој први лет са инструктором имао је 1922. године. Како би зарадио новац за осигурање,

без кога полазницима школе нијесу били дозвољени самостални тренажни летови, Линдберг ради као авиомеханичар и учествује на аеромитинзима као падобранац и акробата на крилима. Од зарађеног новца у прољеће 1923. године купује стари двокрилац коришћен у Првом свјетском рату и након получасовног тренинга са другим пилотом одлучује се на свој први самостални лет. Следећих годину дана проводи учествујући на аеромитинзима, овога пута не само као акробата већ и као пилот. Летачку академију америчке војске завршава 1925. године као први у класи и добија чин резервног поручника. Ипак, одлучује се за каријеру цивилног пилота и исте године приступа ваздушном поштанском сервису. У сталној потрази за изазовима, одлучује се да освоји награду од 25000 долара коју је 1919. године понудио Рејмонд Ортајг за први непрекидни лет на правцу Њујорк – Париз. Проналази финансијере за свој пројекат, осмишљава конструкцију авиона и коначно 20. маја 1927. године креће на историјски лет. Са собом је понио пет сендвича, воду и географске карте. Падобран и радио није носио не би ли на рачун њихове тежине натанкао додатно гориво. Након лета који је трајао 33 и по сати угледао је обрисе Ајфеловог торња и одушевљену масу која му је клицала.

Као изасланик америчке војске, у периоду између 1935. и 1938. године, Линдберг ће више пута одлазити у посјету нацистичкој Њемачкој не би ли направио извештај о њеној ратној авијацији – чувеном Луфтвафеу. Херман Геринг, главнокомандујући Луфтвафеа и други човјек Трећег Рајха одликоваће 1938. године Линдберга Орденом реда њемачког орла. Неколико мјесеци раније исти орден добио је и чувени амерички индустријалац Хенри Форд. Подржавање нацистичке теорије о надмоћи бијеле расе, категорично одбијање да се

одрекне нацистичког ордена и упорно заговарање америчког остајања по страни када је у Европи букнуо Други свјетски рат, довеле су Линдберга на удар јавности, али и под истрагу ФБИ-а. Након напада на Перл Харбур, напустио је став о немијешању у сукоб свјетских сила тражећи реактивацију свог положаја у војсци. Међутим, сам предсједник Рузвелт је стопирао његово ангажовање коментаришући да му у рату не требају они који сматрају да је унапријед изгубљен. Не мирећи се са одлуком предсједника, Линдберг је отишао на Пацифик и тамо као цивил учествовао у преко педесет борбених мисија америчке војске.

Послије рата бави се писањем књига од којих је најзначајнија аутобиографија издата 1954. године за коју је добио Пулицерову награду. Линдберг је умро 1974. године на Хавајима.

Приредио: Миомир Ђуришић

Pin It on Pinterest

Share This