Izaberite stranicu

На данашњи дан, 19. маја 1649. године први пут је употријебљен назив Комонвелт, којим је Оливер Кромвел означио енглеску републику. Комонвелт нација је удружење независних суверених земаља широм свијета, од којих је већина била дио територије Британске империје. Познат је још и под називима Комонвелт, Британски Комонвелт нација и Британски Комонвелт. Удружење је лабавог карактера, чланице могу да напусте Комонвелт кад год желе. На челу Комонвелта традиционално се налази британски монарх, тренутно краљица Елизабета II. Краљица представља симбол јединства држава Комонвелта и нема никакву суштинску извршну моћ. Већина чланица има сопствене шефове држава, док 16 њих признаје британског монарха као вођу. Те чланице се називају Крунске земље Комонвелта. Уједињено Краљевство нема моћ да кроз структуре Комонвелта на било који начин утиче на политику и унутрашња питања земаља чланица. Државе чланице немају правне обавезе једне према другима. Умјесто тога, оне су уједињене језиком, историјом, културом и њиховим заједничким вриједностима демократије, људских права и владавине закона.Ове вриједности су садржане у повељи Комонвелта и промовишу се Играма Комонвелта сваке четири године. Главне институције организације су Секретаријат Комонвелта, која има фокус на међувладиним аспектима, и Фондација Комонвелта, која се бави невладиним односима између држава чланица. Сједиште Комонвелта се налази у Вестминстеру, Лондон. Комонвелт датира из прве половине ХХ вијека када је деколонизацијом Британског царства дошло до повећаног степена самоуправе његових територија. Оригинално је био креиран као Британски комонвелт нација и Уједињено Краљевство га је формализовало путем Вестминстерског статута из 1931. године. Садашњи Комонвелт нација је био формално конституисан Лондонском декларацијом из 1949. године, којом је модернизована заједница, и земље чланице су успостављене као „слободне и једнаке”. Земље Комонвелта покривају 20% свјетске копнене површине распоређене на шест насељених континената. Иако је на бројним конвенцијама строго наглашено да Комонвелт нема никакве сличности са некадашњом Британском империјом, чињеница је да је Комонвелт незванични сукцесор распаднуте империје.

Већ крајем XIX вијека, у британским прекоморским посједима – колонијама најразличитијег статуса – јављају се снажни национални покрети који су за циљ имали ослобађање од британске власти. Распад империје је био постепен и не претјерано турбулентан. Низ колонија добија самоуправу док се другима дају извјесне повластице. Британски политичари са почетка ХХ вијека се труде да нагласе како колоније ни на који начин нијесу подређене Британији већ да је то унија једнаких који дијеле вјерност према Круни. Ова формулација била је основ Вестминстерског статута из 1931. године којом се овакво стање назвало Британским Комонвелтом нација. Међутим, завршетком Другог свјетског рата, ратом разорена Британија више није имала моћ да сачува Империју. Независност бивших протектората и колонија значила је њен крај. Из ових разлога из назива заједнице се избацује асоцијација са Британијом што будућој организацији оставља име Комонвелт нација.

Приредио: Миомир Ђуришић

 

 

Pin It on Pinterest

Share This