Izaberite stranicu

На данашњи дан, 18. маја 1797. године рођен је саксонски краљ Фридрих Август II, прва крунисана глава која је посјетила Црну Гору. Био је гост Његошев и као љубитељ флоре биљежио биљке које је ту први пут видио, направио је и Његошев портрет.

Саксонски је краљ то путовање с пратњом предузео  маја 1838. године а у Трсту му се придружио познати ботаничар Бјазолето, који је објавио о томе књигу. Аустријске власти покушавале су да одврате краља од посјете Црној Гори, али је до ње ипак дошло. Краљ је

добио из Котора као пратњу 30 људи, команданта которске тврђаве, иначе сликара акварелисту, Теодора Карачаја, који је о томе путу оставио ликовну документацију, и капетана Орешковића, који је често слао опширне обавјештајне реферате о Његошу и Црној Гори, преносећи, можда и несвјесно, оно што је Његош желио да буде пренесено. Владика је у краљеву пратњу укључио и 30 својих људи. Његош је имао тада свега двадесет пет година. Дочекао је краља у црногорској народној ношњи и цивилизовано су се поздравили и поразговарали. Како се види из новинских извјештаја, реферата капетана Орешковића и књиге Б. Бјазолета, цијела посјета протекла је у сасвим пријатељском тону. Иако је био крај маја, газило се по снијегу, али је краљ као планинар по Саксонији и Аустрији, издржао

напоре пута. Успут је тражио ријетке биљке, а на Цетињу га је чекао европски ручак са шампањцем и десертом. За разлику од ношње у којој га је дочекао, Владика се за вечером појавио у одежди митрополита да тако демонстрира обије своје функције. Орешковић пише:

„Његово Величанство се необично обрадовало и Његова Преузвишеност није се могла довољно надивити импозантној фигури Владичиној у његовој лијепој одежди“. Даље извјештава: „Рано ујутро извољело је Његово Величанство да нацрта Цетињски манастир и више других објеката, у истом предјелу проучавало је разне биљке, разгледало је штампарију, сенатску дворану и станове сенатора; посматрало је и неколико Црногораца како се такмиче у скакању и трчању и пошто је по други пут доручковало, кренуло је у 12 сати натраг за Будву. Прије поласка су пуцали топови искрај Манастира све док је Њ. В умакло иза брегова и док није могло више да чује топовску јеку.“ Он примјећује да је тај први боравак једнога странога краља на Цетињу учинио јак утисак на Црногорце и да је тиме и Владичин углед међу њима јако порастао, па су зборили: „Како је наш Владика ипак велики господин, штавише се и краљ пред њим клања“. За саксонским краљем похрлили су из цијеле Европе писци, инжењери, војна лица да упознају Црну Гору. Др Бјазолето, који је пратио краља, написао је да је Његош „велики човјек, добро развијен, величанственог изгледа, љубазан и углађен, образован, упућен и у пјесништво“.

Приредио: Миомир Ђуришић

Pin It on Pinterest

Share This