Izaberite stranicu

На данашњи дан, 18. маја 1941. године њемачки бојни брод „Бизмарк“ кренуо је у пратњи тешке крстарице Принц Еуген, на своју прву и последњу мисију. Њемачки бојни брод „Бизмарк“  један је од најпознатијих ратних бродова Другог свјетског рата, најбољи у својој класи. Добио је име по немачком канцелару, Оту фон Бизмарку. Постао је познат након Битке за Дански тјеснац, када је, пошто је потопио заставни брод и понос Британске краљевске морнарице, бојни крсташ „ХМС Худ“, Черчил издао сада већ чувену наредбу: „Потопите Бизмарк!“. Лов Британаца трајао је три дана, након чега је Британска краљевска ратна морнарица удруженим снагама неколико бродова једва успјела да потопи „Бизмарк“.

26. мај 1941. је за Британце био срећан дан. Ујутро, један авион типа „Каталина“, који је летио преко Атлантика из своје базе у Сјеверној Ирској случајно је уочио „Бизмарка“ и обавијестио адмиралитет о његовом положају. Од тог момента позиција њемачког брода била је позната Британцима, иако је за напад тешким јединицама, а ван домета њемачких авиона било потребно да се непријатељ прилично успори. Након заласка сунца те вечери, и у тешким временским приликама, авиони „Сордфиш“ са носача авиона „Арк Ројал“ кренули су у напад. У последњем нападу погодак једног торпеда у потпуности је онеспособио „Бизмарково“ кормило. То га је учинило неспособним за маневрисање, што је значило да је могао да путује једино у широком луку, управо у смјеру два бојна брода који су га нападала са запада. Највећи и најмоћнији бојни брод на мору за само пар секунди био је онеспособљен. Након узалудних покушаја да поправи кормило, „Бизмаркова“ посада јавља морнаричком главном штабу о својој немогућој позицији.Током те ноћи, „Бизмарк“ је, попут глиненог голуба, био циљ непрестаних напада торпеда са разарача „. Ниједна страна није забиљежила погодак али је та тактика допринијела паду морала и умору њемачке посаде.У рану зору британски бродови отворили су ватру. Оштећени „Бизмарк“ је одмах узвратио, али је његова немогућност да маневршише знатно је умањила његову ватрену моћ. Такође, његова спорост учинила га је лаком метом, те је убрзо погођен више пута. Једна британска салва уништила је предњи контролни торањ, усмртивши већину виших официра. На „Бизмарковом“ јарболу се до последњег тренутка вијорила застава њемачке ратне морнарице. Гориво и муниција на британским бродовима били су при крају, што указује на чињенице колико је тешко било једном бојном броду да потопи сличну јединицу у равноправном сукобу. Мада је „Бизмарково“ надграђе било комплетно уништено, оклопни појас још увијек није био пробијен. Тада заповједник наређује минирање и напуштање брода, како би спријечио да га непријетељ зароби. „Бизмарк“  нестаје у таласима Атлантика тог јутра, заједно са преко 2.200 њемачких морнара. Не знајући судбину брода, команда њемачке ратне морнарице наставила је да шаље сигнале још неколико сати, све док „Ројтерс“ није извијестио да је „Бизмарк“ потопљен.

Приредио: Миомир Ђуришић

 

Pin It on Pinterest

Share This