Izaberite stranicu

Јеремијин дан у Гораждевцу. Од раног јутра жагор на, у последње време све чешће празним, сеоским улицама. Ужурбали се Гораждевчани и износе пред кућу столове са разнима ђаконијама, вешто припреманим претходних дана. Дошли гости из близа и далека да са мештанима овог древног метохијског села прославе Светог пророка Јеремију, учествују у светој литургији и литији, поделе са домаћинима радост и тугу, добро и зло. Макар на један дан.

У цркви Успења Пресвете Богородице литургију су служили свештеник домаћин о. Ненад Нашпалић, са парохом пећким Драганом Видомановићем, и јеромонахом Петром из манастира Високи Дечани. Са народом у цркви појале су и  монахиње ђаковачке и пећке.

Други део свечаног богослужебног чина преселио је окупљене у порту преко пута, испред цркве брвнаре, најстарије на Балкану, посвећене баш светитељу у чији су се спомен данашњи свечари и гости окупили. Ту се освештавају колач и жито, а први пут, у чесницу умешену за ову прилику, Милорад Арлов, председник Одбора за помоћ Србима на Косову и Метохији, из Бања Луке, је уметнуо златник са ликом Светог Јеремије. Тискала су се дечица у народној ношњи, али и она којој су мајке припремиле празничну одећу, како би од пријатеља из Републике Српске примила комадић чеснице и у њему,,ако им се посрећи,, златник. Радознале дечје очи су се убрзо устремиле ка седмогодишњем дечаку Милутину Димитријевићу, којем се срећа осмехнула и златник је дошао у његове руке, сакривен у залогају  освећеног хлеба.

Од Милорада Арлова мали Милутин је добио и шал са натписом ,,Република Српска“, на шта је окупљени народ поздравио добротвора громким аплаузом. Арлов је честитао празник сабранима, позвао децу из Гораждевца и ове године у госте у Републику Српску, а свештеницима пожелео да окупљају народ под крстом увек, јер како је рекао: ,, У историји, нама Србима, многи симболи су хтјели да се ставе на главу, на чело, али  крст је  био један који је остао да нас окупља до дана данашњег“.

Овогодишњи домаћин, из породице Јововић, млади Немања, је носио крст на челу литије која је убрзо кренула да освештава поља и њиве и проноси благодат  сеоским улицама. У литији и ван ње, чуо се радостан поздрав ,, срећна крста!,, а крстоносац Немања је крстом закрштавао млеко изнето пред сваку кућу уз многобројне друге домаће производе. Остали из литије су се служили изнетим и наздрављали домаћинима.

Пуна три сата  је литија ишла кроз село, симболично освештавала домове и њихове укућане,  да би се врхунац традиције одиграо на сеоском потоку, после урезивања крста у још један велики, стари, храст.

Крстоносац је,  прекрстивши се, направио корак ка потоку и убрзо је својим телом, урањајући  у воду прво ка истоку, па ка западу, па онда на десну и леву страну, закрстио воду. Уследило је ускакање момака и дечака у поточић, а и покоја се девојчица осмелила да загази у воду, доста хладну за ово доба године.

И из тмурних облака почела је да сипа киша. Од ње нико није бежао, нико се није скривао. ,,То је прави благослов у овоме дану“, добаци неко.

Андреј Лисовој, Рус, шеф канцеларије Руске Федерације у Приштини, учесник свечане литије посматрајући први пут овај обичај, већ испрскан водом од неколицине сеоских младића, прокоментариса уз благи осмех: ,, Баш је добро што пада киша! Не иде да једни буду посве мокри, а други да само посматрају. Имам осећај да смо овде, сада, сви доживели поновно крштење.“

И заиста, радост Јеремијиног крста се наставила упркос киши. Момци са барјацима су наставили да иду даље певајући ,, Крстоноше Бога моле, Господи помилуј!“, а народ, сад већ мокар од воде и кише ишао за њима.

Литија се на кратко задржала и под старим храстом недалеко од споменика Гораждевчанима убијеним у последњем рату, а затим се упутила у црквену салу где је породица Јововић приредила трпезу љубави за све  сабране.

,, Ту сам рођен ту остајем божура ми мог, ој божуре, ој симболе боја косовског…“ опет се, као и ранијих година чула песма. Не обична, већ заветна.  Као да су је за домаћине поручиле седе старине са фотографија на зиду, чији су погледи упрти у ово село, у којем је, са засеоцима, од некадашњих 2 500 становника, данас остало једва 600.  Први пут се на скупу појавио и отац убијеног на Бистрици Пантелије Дакића. Његов син, Немања, се прихватио Јеремијиног крста за наредну годину, па је дошао да подржи овогодишње домаћине и честита им славу.

Тако је и ове године настављена вековима дуга традиција прослављања Јеремијин дана, који је празник молитве, окупљања, радости и наде. Док је обичаја у селу, биће у њему и Срба и Православља.

                                                                                     Извор: Радио „Слово љубве“

Pin It on Pinterest

Share This