Izaberite stranicu

На данашњи дан, 15. маја 1767. године Шћепан Мали донио је акт о одвајању световне од црквене власти, који су подржали и прихватили  сви главари Црне Горе по одлуци Општецрногорског збора.

Шћепан Мали, владао је Црном Гором од 1767. до 1773. године, представљајући се као руски цар Петар III Романов. Вјерује се да је Шћепан био из Далмације одакле је дошао у Црну Гору. Био је травар и сматрали су га народним љекаром. Међутим, врло брзо за њим је кренула вијест да је заправо он руски цар Петар III који је успио да преживи завјеру и дође у Црну Гору. Цар Петар III био је свргнут и убијен у дворској завјери коју је организовала његова супруга царица Катарина II. Црногорци су имали слике по својим црквама и манастирима с ликом убијеног рускога цара, а Шћепан му је био изузетно сличан. О његовом поријеклу нема поузданих историјских података а Његош о њему каже:

„Шћепан Мали био је лажа и скитница, али је знамениту епоху у Црној Гори и у околини учинио именујући се рускијем царем. Његов живот још нико описао није, јербо се само у преданијама главна ствар садржавао, а друге се ситнарије с дугијем временом губе. Докумената слабо се код нас налази, јербо по недостатку хартије често пута и листови светијех књига за фишеке су се употребљавали; стога се и о Шћепану на Цетињу није нашло ништа до ови листић од игумана Мркојевића.“

Ипак, ко је био Шћепан и како је успио да сједне на црногорски пријесто? У то доба Црном Гором влада остарели владика Сава Петровић Његош  који води мирољубиву политику, ослањајући се на дипломатију у одбрани  и на свештенство у унутрашњој политици. Након смрти његовог савладара Василија Петровића Његоша који је водио знатно ратоборнију политику и ослањао се на племенске старјешине, Шћепан преузима стварну власт у земљи. На свенародном збору на Цетињу бива изабран за господара народа и државе и проглашен за „цара“. За кратко вријеме је раздвојио световну од црквене власти, што представља прекид у владавини династичке куће Петровић – Његош. Као цар, Шћепан Мали учврстио је централну власт, сузбијајући племенску неслогу. Радио је на модернизацији земље и стварању услова за централизацију власти. Успио је да сузбије заваде међу црногорским племенима и строгим казнама да потисне крвну освету. Формира први стални суд, састављен од 12 племенских старјешина. Формира први стални оружани одред (тјелесну стражу). Започео је изградњу путева и попис становништва и имовине. Уводи порез (у натури) и ради тога спроводи први попис у Црној Гори. Његове реформе, иако сузбијене након његове смрти, биле су основа на којој је даље радио владика Свети Петар Цетињски..

Неостварени сан лажног цара је био шири национални покрет Срба за ослобођење и уједињење.

  1. године гроф де Катане пише о Шћепану Малом:

„Он је веома знао да том народу више одговара слобода него потчињеност. Осим тога, када се отпор могао пружати било коме са одважним, поносним и тврдоглавим духом, увек жељним да оживи стару Српску царевину.“

Италијанска монографија о Шћепану Малом из XVIII вијека:

„Под управом његовом или неког другог војног старјешине могла би да послужи његова моћна војска православних Срба, подржана од стране венецијанске војске у одлучном рату против Турака, пошто је било неизводљиво да се његова војска споји са руском јер би им Турци препријечили пут.“

Приредио: Миомир Ђуришић

Pin It on Pinterest

Share This