Izaberite stranicu

На данашњи дан, 15. маја 1804. године Вуколај Радоњић је и формално изабран за гувернадура Црне Горе.

Гувернадурство у Црној Гори је успостављено одлуком млетачког дужда. У времену од 1714–1719. године успостављени су редовни контакти између Млетачке Републике и црногорских главара са циљем сарадње у борби против Турака. Већина Црногораца је прихватила ту сарадњу као нужност, па је знатан број црногорских старјешина изразило жељу за склапање уговора са млетачком владом. У том циљу црногорска делегација 1717. године подноси предлог Сенату преко генералног провидура, у коме се истиче традиционално пријатељство између Црне Горе и Венеције, те да су спремни да прихвате млетачко вазалство. Већину предлога млетачки Сенат је прихватио. Ово је посебно значајно јер је поново успостављено гувернадурство у Црној Гори пошто је 1692. године било привремено укинуто гувернадурско звање, а утицај млетачке власти ослабио. Гувернадури су у почетку били нека врста посредника између Црне Горе и Млетачке Републике пошто су ове двије земље, као сусједи, имале сталне додире по разним питањима, нарочито о границама и трговини. Самим тим што су учествовали у рјешавању граничних питања, углед и утицај гувернадура је све више растао, тако да Република почиње давати плату гувернадуру, поред осталог да би преко њих имала што већи утицај, везујући их за себе. Титуларни носиоци гувернадурства у Црној Гори били су они из племићке породице Радоњића. Они учествују на општим народним зборовима при рјешавању свих важних питања Црне Горе. Доносе пресуде у споровима разних племена и потписују одлуке главара донесене на зборовима и скупштинама. Позивају народне главаре и племена на устанак против Турака и води преписку са свим страним државама; склапа уговоре; води преговоре о миру итд. Све су ово елементи из којих се може закључити да гувернадурство није било само формална титула. Венеција је успјела да преко давања аутономних привилегија Црној Гори обезбиједи за себе право бирања гувернадура, сердара, кнезова и војних заповједника.

О гувернадурској кући Радоњића сликовито говори један њихов грб који се налази у личној заоставштини породице Радоњић – Гувернадуровић из Котора. Грб је урађен и сачуван у двије варијанте: цртеж и комплетан грб, истовјетан са цртежом, на картону и у боји, из 1816. године. Из њега се чита историја гувернадура, али и историја црногорског народа њиховог доба. Испод грба је дата регеста на италијанском језику, типичним словима готице, у којој се, слободним преводом каже: „Копирано са грба фамилије Радоњић као из оригиналне књиге која се налази код особе коју сам ја срио гдје се налазе сви грбови познатих фамилија старога српскога краљевства међу којима се убраја и фамилија Радоњић као у реченој књизи која је враћена истој страни (особи)“. У одсуству краљевског интенданта писао Франц Лиепопили, у Котору 20. јула 1816. године. Овај Франц, или Франо Лиепопили је историјска личност која се помиње као службено лице у документима о уједињењу Црне Горе и Боке 1813-1814. године, као секретар „Централне комисије“ (Владе) уједињених провинција Црне Горе и Боке Которске. Овај грб је урађен тако да има све одлике потпуног грба: штит је полуокруглог, италијанског типа, са пољем црвене боје. У пољу штита је сури орао, преко чијих груди је полумјесец у водоравном положају, зелено-браон. Круна на глави је тамно сиве боје са пет крака, симболом племићко-војводског типа. Обод штита је зеленкасто-браон, који служи као украс флоралног облика. Лишће на угловима је тамно плаве боје. Постоље кациге је сребрнасто с кафеним тачкицама, што представља златну боју. Кацига има кружни облик, изнад штита, као обод, украс у облику тарабе црвене и сиво браон боје. Круна је исте боје као она на глави орла, а коса тамно плава. Перо орла на круни је сребрнасте боје са средњом розе траком. Четири цвјетића на угловима штита су такође розе обојени. Када је о симболици детаља ријеч она говори такође доста: црвена боја између греда – је симбол слободне земље, рада, воље, љепоте, љубави – земље натопљене крвљу. Млади мјесец означава обнављање живота, а модро поље – заједништво. Перјаница (челенка) је декоративни елеменат грба, односно шљема смеђе боје, која значи моћ и богатство.

Приредио: Миомир Ђуришић

Pin It on Pinterest

Share This