Izaberite stranicu

„Човек мора да прочисти душу да би могла да звучи. Инструмент мора да буде у реду да би звучао. Мора да се почне од тога, не од музике’’.

У најави документарног филма „Осећање Арвоа Парта’’ (“That Pärt Feeling’’, Paul Hegeman) који ће бити приказан ове суботе у Музеју југословенске кинотеке у оквиру фестивала Beldocs, каже се да је овај естонски уметник наизвођенији живи композитор на свету. Његову музику можда нисте били у прилици да слушате уживо, али могуће да сте је чули у филмовима или неким ТВ емисијама. Недавно баш „налетех’’ на један такав филм. Пажњу су ми привукли познати мирни тонови у сцени када Пенелопе Kруз позира Бену Kингслију, са намером да њена фигура кроз одраз објектива остане заувек нетакнута. Музика која прати овај интиман тренутак је Партова композиција Spiegel im Spiegel– Огледало у огледалу.

Иако су његова дела честа на европским сценама, широј публици овај несвакидашњи аутор није много познат. А требало би да буде, бар скоро колико је, на пример, Бах који је живео пре три стотине година. Без обзира на то да ли ће вам се Партова музика свидети или не (мада смо од првог такта свесни да се ради о нечему другачијем) занимљиво је видети шта је у модерно време жеља или потреба публике када је савремена класична музика у питању. Докле смо као друштво догурали’’ од поменутог Баха, или још пре њега, од ренесансе па до данас? У случају овог скромног и великог естонског композитора – можда и не превише далеко.

Арво Парт се на почетку каријере везивао за совјетску авангарду (серијализам и додекафонија) што му је донело признање на Западу. Иако ће тек касније доћи до свог препознатљивог стила везаног за грегоријанско певање и вокалну полифонију, и у ранијим радовима се назирао његов будући пут – аутентично преношење хришћанских начела у стварање музике. Kомпозиција Credo (1968. година) сведочи о томе – у овом колажу спојио је модеран звук са цитатима тема које воли (конкретно, Баховим Прелудијумом у це-дуру). Међутим, речи попут Credo in Jesum Christum у време совјетске државе схваћене су као провокација режима и дело је забрањено. Одлази из Естоније 1980. године у чему га комунистичка партија охрабрује.

У наредних осам година следио је период тражења, период током кога је како сам каже морао да научи да поново хода’’. Оно по чему је Парт најпознатији јесте принцип компоновања који је назвао tintinnabuli – мала звона’’ у преводу са латинског. Заиста, његови пажљиво бирани тонови кристално одзвањају простором. У вези са тим, веома занимљиву констатацију дала је Бјорк разговарајући са Партом: „Ваша музика пружа пуно простора слушаоцу, могли бисмо да живимо у њој’’! Слично је коментарисао и диригент Роберт Вилсон „Арво Парт је композитор који записује тишине’’. Свођењем звучног материјала на оно што је есенцијално, Парт је заправо творац аскетизма у музици. Нова филозофија могла би се читати из следећег: читава мистерија космоса лежи сакривена иза умећа повезивања два или три тона’’! Али они захтевају ништа мање од перфектног извођења. У вези са тим Парт је мишљења да је најосетљвији инструмент људска душа. Следећи је глас. Човек мора да прочисти душу да би могла да звучи. Инструмент мора да буде у реду да би звучао. Мора да се почне од тога, не од музике’’.

Довољан је један поглед на овог скромног и добродушног човека налик на светитеља, да би нам било јасно да је музика коју ствара огледало њега самог. Она је дубоко хумана, описана као велика молитва, покушава да савлада људску тугу. Лепа метафора може се наћи у описима Арво Парт центра: Партова музика је као Свети Kристофoр који упркос снази и интелигенцији, уз пуно мука преноси дете (Исуса Христа) преко реке’’. Сам композитор музику види као свог вечитог пријатеља. „Саосећајног, који разуме, опрашта, теши, брише сузе, али и ствара радоснице, који је ослобођење и лет, али и болни трн који га чини трезвеним и учи понизности’’.

У филму који ћемо премијерно гледати на Beldocs-у очекујемо да „уметници који изводе његову музику илуструју различите аспекте феномена који је он сам’’. Ово јединствено огледало у огледалу сигурно вас неће оставити равнодушним, а можда чак пронађете и неки нови лични одраз.

Извор: http://classicallradio.com

Pin It on Pinterest

Share This