Izaberite stranicu

На данашњи дан, 11. маја 1988. године у Москви је умро британски новинар и двоструки агент Ким Филби, један од најуспјешнијих шпијуна у совјетској обавештајној служби. Ким Филби, један од највиших људи у МИ-6, био је истовремено и агент совјетског КГБ. Оно што је он урадио промијенило је Велику Британију из корјена. Када је Ким Филби одлучио да се придружи британској обавештајној служби, није морао да поднесе званичну апликацију; све што је било неопходно јесте да правим људима каже да је заинтересован за тако нешто. Напокон, похађао је колеџ Тринити у Кембриџу, а његов отац је био дипломата. Имао је прави акценат, припадао је вишој класи, имао је беспрекорне манире, разоружавајуће држање и епску толеранцију на алкохол. Када су га позвали из министарства рата на чај са представницом МИ-6, његово име је прослијеђено МИ-5, контраобавештајној служби, која је узвратила простим ријечима – „немамо ништа против“. Био је чист. Имао је и срећу да је његов отац служио у Индији заједно са замјеником шефа обавештајне службе, који је, када је упитан о њему, рекао „да зна његове“. Било је то довољно у то вријеме, у коме се британска политика заснивала на међусобном повјерењу аристократије, у коме је било битно да сте из „добре породице“, патриотске лозе, и у коме је постављање превише питања о прошлости и увјерењима схватано као неукус. Тако је почела прича о најпознатијем двоструком агенту Хладног рата, шпијуну који је уздрмао темеље британске империје. Чим је Филби ушао у МИ-6, почео је да кружи ходницима, да се дружи, да склапа пријатељства, да оговара. Филби је потом постављен да води анти-совјетско одељење МИ-6, и постао је спона између британских и америчких шпијуна. Било му је, по мишљењу многих, суђено да постане шеф цијеле службе. И био је јако близу. Био је близу све док, 1951. Године, двојица његових добрих пријатеља, нијесу пребјегли у Москву, и тако открили да су били совјетски шпијуни. Филбијеве колеге су га подржале, али узалуд – био је принуђен да поднесе оставку. Преселио се у Бејрут гдје је радио као дописник „Обзервера“ и „Економиста“, све док МИ-5 није покренуо нову истрагу, након што је 1961. године агент КГБ-а покуцао на врата америчке амбасаде у Хелсинкију и затражио азил. Он је западним службама рекао да постоји круг од пет људи унутар британске обавјештајне заједнице. Да разговара са Филбијем пошао је његов пријатељ Николас Елиот, који га је здушно бранио деценију раније. Разговарали су уз чај. Неколико дана касније, јануара 1963. године, аутомобил са дипломатских таблицама га је покупио испред кафане у центру Бејрута и превезао га до совјетског теретњака на путу за Одесу. У Москви је дочекан као херој. Испоставило се да је све вријеме био совјетски шпијун, чим је напустио Кембриџ средином 1930-их, и да је вјерно хранио Москву свим могућим информацијама: од припадника антикомунистичког и антинацистичког њемачког подземља (које су Совјети потом побили), преко тајне операције рушења режима Енвера Хоџе у Албанији инфилтрацијом трупа обучених на западу (која је пропала), па све до информације прослијеђене Москви током Другог свјетског рата да Велика Британија нема ниједног агента у Русији, у шта Москва никада није повјеровала. Најбитније од свега, током рата, снабдијевао је Стаљина информацијама о разбијеним кодираним њемачким порукама и тако директно промијенио ток Курске битке у руску корист. Толико је био добар да је Москва једно вријеме мислила да их завитлава и да заправо шурује са непријатељем. Случај Филби је из корјена промијенио односе у Енглеској. Одједном, сви су постали сумњиви, више се ништа није заснивало на међусобном повјерењу, више није било битно ко сте и шта сте. Филби је у Совјетском Савезу  био у кућном притвору, „златном кавезу“, под стражом, а све посјетиоце је морао да одобри КГБ. Плашили су се да ће побјећи назад на Запад. Умро је 1988. године од срчаног удара, прије распада државе за коју је радио и коју је волио. Добио је државну сахрану, и упокојен је као херој.

Приредио: Миомир Ђуришић

Pin It on Pinterest

Share This