Izaberite stranicu

Од самог настанка библиотеке Епархије пакрачко-славонске овде су прикупљане значајне књиге које данас представљају немерљиво духовно и културно благо. Колики је значај ове библиотеке најбоље може да илуструје чињеница да је она друга у свету по броју раних српских штампаних књига тзв. Србуља, али и низ других вредних књига које се овде налазе.

– Библиотека Епископије пакрачко-славонске је једна посебна вредност нашега народа коју не можемо сврставати само на локални ниво јер је она једно културно благо на које цео наш народ може бити поносан. Она своје почетке вуче од времена када је овде као владика био Кирил Живковић који је овде столовао у периоду од 1787. до 1806. године. Библиотека је касније с временом попуњавана поготово у време владика Никанора Грујића и Мирона Николића – истиче епархијски секретар протојереј – ставрофор Ђорђе Теодоровић.

Књиге и рукописи стари неколико векова

Ова библиотека садржи рукописне књиге из 16. века које су посебно вредне као и ране штампане књиге. У време највећих страдања по српски народ на овом подручју, како за време Другог светског рата, тако и у времену овог последњег рата из деведесетих година прошлог века, страдање није заобишло ни ову библиотеку.

– Она је током Другог светског рата била однешена из Пакраца у Загреб и тада се њен опус знатно смањио. Библиотека је у Пакрац враћена тек 1983. године, а недуго потом поново је доживела ратна страдања. Тада се бележи и изузетно дело једног хрватског официра, професора Ивана Хитија, који је ову библиотеку евакуисао у Загреб у Националну свеучилишну књижницу одакле је она 2007. године враћена у Митрополију загребачко-љубљанску, а десет година касније она је коначно враћена у Пакрац и смештена у новоуређени простор епархијског депоа. Она ће свакако своје место имати у владичанском двору и то у његовом источном крилу које се управо грађевински уређује – наглашава прота Ђорђе.

Поменути хрватски официр Иван Хити за заслуге што је спасао пакрачку епархијску библиотеку, 2013. године одликован је од стране српског Патријарха Иринеја орденом Светог цара Константина. Он је у зиму 1992. године самоиницијативно организовао сакупљање и одвожење грађе из ове библиотеке и на тај начин сачувао је од трајног нестајања свега онога што је годинама скупљано и чувано. Као такав постао је први Хрват кога је одликовао српски патријарх, али је зато у свом друштву шиканиран и дуго година без посла.

Вукова посвета

У мору вредних и значајних књига и рукописа тешко је издвојити нешто од посебног значаја јер свака је књига значајна и вредна на свој начин.

– Ако говоримо о рукописима може се издвојити Црноречко јеванђеље из 16. века, а из каснијег времена има један примерак Новога завета са посветом Вука Стефановића Караџића – каже епархијски секретар и напомиње да ова библиотека у будућности неће бити класична библиотека него да ће се издвајати од осталих и бити академска библиотека, односно библиотека истраживачког типа. – Заправо, она неће имати форму стандардне библиотеке у којој ће се књиге посуђивати и износити већ ће они који проучавају овакву грађу долазити овде и све што требају обављати на лицу места – појашњава прота Теодоровић.

Библиотека од 1941. године није обнављана, односно нису набављани нови примерци књига. Од доласка владике Јована на трон пакрачко-славонских епископа интензивиран је и рад на прикупљању нових наслова. Недавно је повељом Епископа Јована епископска библиотека и формално обновљена, а за њеног управника је именован умировљени парох даруварски протојереј-ставрофор Лука Босанац, а посебну помоћ у раду библиотеке даје библиотекарка Александра Мишић. Поред вредних рукописа и књига у депоу Епархије пакрачко-славонске чува се и 97 икона.

– То су иконе са два иконостаса храмова из Великих Бастаја и Лисичина. Ови иконостаси су евакуисани у време ратних дешавања и били су чувани у Патријаршијском двору у Сремским Карловцима и као такви били су и предмет рада Мешовите комисије Републике Србије и Републике Хрватске и у децембру прошле године ове иконе су враћене у Пакрац јер њихови матични храмови немају адекватне услове где би се оне чувале – истакао је наш саговорник.

Од вредних предмета у депоу се чува и архијерејски жезал који је симбол владичанског достојанства. Овај жезал има посебну вредност с обзиром да је рађен од слоноваче и седефа, али још више јер је припадао поменутом Епископу Кирилу Живковићу. Жезал је забележен и на портрету пакрачког Епископа Мирона Николића који се налази у Владичанском двору, а данас га у свечаним тренуцима са собом носи и садашњи владика пакрачко-славонски Јован који је с њим и устоличен 2014. године.

Оснивач пакрачке епархијске библиотеке владика Кирил Живковић био је један од најзначајнијих владика ове епархије Српске православне цркве. Радослав Грујић за њега ће записати да је „дугим путовањима по целом Балканском полуострву и нарочито по Русији и Италији, стекао лепо образовање и смисао за виша настојања“. Заправо, његова лична библиотека биће окосница пакрачке библиотеке. Велики нагласак стављао је и на културни живот свештенства, а истакао се и у књижевности па је тако, између осталог, прерадио и штампао Доментијаново дело под називом „Житије Свјатих србских просвјетитељ Симеона и Сави“.

Извор: Срби.хр

Pin It on Pinterest

Share This