Izaberite stranicu

Чланови Удружења новинара Србије и Друштва новинара Косова и Метохије у пратњи шефа ОЕБС-а на Косову, Јана Братуа данас су у Зочишту, надомак Велике Хоче по осми пут поставили спомен-плочу својим несталим колегама – новинарима Радио Приштине, Ђури Славују и Ранку Перенићу, на месту где су последњи пут виђени у августу 1998. године.

Окупљенима се обратио председник Удружења новинара Косова и Метохије, Будимир Ничић и поручио да се искрено нада да је ово последњи пут да постављају ову спомен-плочу као и да „ово више неће да буде симбол и пример нерада институција које су требале да открију починиоце који су је до сада рушили“.

„Полиција је успела да открије ко је последњи седми пут порушио спомен-плочу”, поручио је Ничић и нагласио да се тако нешто више неће толерисати.

Од тужилаштва и суда „очекује да починилац овог дела добије максималну казну“ коју закон одређује.

Генерални секретар УНС-а, Нино Брајовић, онима „који су рушили ову плочу седам пута,“ поручује да их неће обесхрабрити у напору да сазнају истину – „да пронађемо наше колеге, и да обезбедимо правду“.

„Напад на новинаре није напад на појединце већ напад на читаво друштво“, објашњава Брајовић.

Брајовић додаје да су се „новинари више пута уверили да се упорност исплати“.

„То могу да докажем нашом двадесетогодишњом борбом за откривање убица нашег колеге новинара и власника ‘Дневног Телеграфа’ и ‘Европљанина’ Славка Ћурувије. Његовим убицама је управо завршено првостепено суђење.“

Шеф Мисије ОЕБС на Косову, Јан Брату, који је присуствовао постављању плоче, истакао је да је трауматично искуство долазити овде поново, јер је спомен плоча први пут постављена у августу 2012. године на месту где су нестали новинари. Он се такође нада да ће овај данашњи осми пут бити и последњи.

Рад у медијима, по речима шефа ОЕБС-а, битан је у постконфликтним подручјима, али је и, како каже, опасан.

Са друге стране, наводи да је некажњивост неприхватљива као и да злочини, убиства, отмице и напади на новинаре треба да буду процесуирани те и да неће и не смеју да буду заборављени.

Додао је и да је заправо било 15 случајева убистава и отмица новинара, а да је до сада само један решен. Похвалио је и рад Косовске полиције, који се тиче последњег случаја рушења плоче.

Након постављања спомен-плоче несталим колегама, окупљени новинари су носили натпис на којем је на српском и албанском језику писало – „Вратите нам наше колеге“.

На спомен-плочи на два језика – албанском и српском написано је: „Овде су 21. августа 1998. отете наше колеге новинари Ђуро Славуј и Ранко Перенић, тражимо их“.

Снежана Перенић, супруга несталог новинара Ранка Перенића, која је присуствовала постављању спомен плоче, сматра да „недостаје добра воља да се ово реши“.

Новинари Ђуро Славуј и Ранко Перенић су 21. августа 1998. године кренули ка манастиру Свети Врачи у Зочишту да ураде прилог о повратку отетих монаха. Према подацима добијеним од њихових породица, последњи пут виђени су у Великој Хочи, у преподневним сатима. Грешком су кренули ка Ораховцу, који је у то време био под контролом ОВК.

Како је УНС у свом истраживању сазнао, тадашњи уредник Радио Приштине и руководилац Медија центра у Приштини Миливоје Мики Михајловић на дан нестанка Перенића и Славуја видео је извештај Војске Југославије о прислушкивању ОВК у ком је било забележено: „Два пакета су донесена до Беле Цркве“ (насеље у Ораховцу). Како је рекао УНС-у, тамо је одмах послао новинара Њујорк Тајмса Мајка О’Конора.

„Када се вратио питао ме је за серијски број њиховог диктафона. Знао сам број, јер сам га лично купио. Видео је ’сони’ који су Ранко и Ђуро понели на терен. О’Конор је видео и плаву Заставу 128 и у њој је био диктафон. Питао је команданте ОВК где су људи из аутомобила, а они су одговорили да не знају ништа, да су све тако затекли,“ рекао је УНС-у Михајловић.

Извор: Коссев

 

Pin It on Pinterest

Share This