Izaberite stranicu

На данашњи дан, 10. маја 1933. године у Берлину, испред Рајхстага, нацисти су спалили више од 25 хиљада књига, међу којима дјела Маркса, Фројда, Брехта, Ајнштајна, најављујући на тај начин ново раздобље у историји њемачке културе.

Само у Берлину, на Тргу опере, окупило се око 70.000 људи. Студенти су камионима и колицима пребацили више од 20.000 књига – међу њима и дјела познатих њемачких писаца као што су Ман, Ремарк. Студентски вођа Херберт Гутјахр одржао је говор пун мржње: „Све оно што није њемачко предајем ватри!“ Тада тек 23. годишњи Гутјахр био је први који је у ватру бацио хрпу књига. Била су то дјела чије су поруке – према нацистичкој идеологији – биле „нењемачке“. Запаљене су и књиге аутора који су важили за непријатеље националсоцијалиста. Није било разлога да се студенти плаше: паљење књига су одобравали запослени у библиотекама, па чак и многи професори. Када су у јануару 1933. године националсоцијалисти преузели власт Адолф Хитлер је добио диктаторска овлашћења. Почела је борба за њемачке идеје. Паљење књига на Тргу опере у Берлину била је централна манифестација. Сам чин је преносио радио. Многи студенти су носили СА или СС-униформе. Један од њих је поручио: „Предајем ватри списе школе Сигмунда Фројда. Против кривотворења њемачке историје и омаловажавања њених великана, из страхопштовања пред нашом прошлошћу“. Око поноћи је стигао и Гебелс који је одржао говор пред одушевљеном масом.

Свјетски медији су били ужаснути и спаљивање назвали „Геноцидом над књигама“. Спаљене су и књиге пјесника Хајнриха Хајнеа, који је још 1821. године написао: „Када горе књиге, на крају ће горети и људи“. Међу њемачким интелектуалцима и умјетницима те године је дошло до беспримјерног егзодуса. Многи су напустили земљу. Нобеловац Томас Ман је 1940. године преко ББЦ-а осудио нацистички режим: „Ово је глас упозорења – упозорити Вас то је једина услуга коју један Њемац, као ја, може данас да Вам учини.“ Онима који су остали у Њемачкој често је забрањивано објављивање њихових дјела. Болно је било сазнање да су управо студенти били ти који су помогли у паљењу књига тог маја 1933. године.

Приредио: Миомир Ђуришић

Pin It on Pinterest

Share This