Izaberite stranicu

На данашњи дан, 8. маја 1884. године рођен је амерички државник Хари Труман, један од вођа Демократске партије, 33. предсједник Сједињених Америчких Држава. Предсједник је постао послије смрти Френклина Рузвелта. Увео је доктрину о војној и економској помоћи земљама угроженим љевичарским покретима. Труманова политика након Другог свјетског рата водила је „хладном рату“ и монополистичкој политици Сједињених Америчких Држава у свијету. У домаћој политици, Труман се суочио са многим изазовима: бурна транзиција ратне у мирнодопску економију обиљежена великим оскудицима и бројним штрајковима. Користио је изричита предсједничка овлашћења како би избацио хиљаде симпатизера комунизма из владе и администрације. Труманово предсједништво било је препуно догађаја што се тиче спољних послова: капитулација Трећег рајха, атомско бомбардовање Хирошиме и Нагасакија, капитулација Јапана, крај Другог свјетског рата, оснивање УН, Маршалов план о обнови Европе, Труманова доктрина о заустављању ширења комунизма, почетак Хладног рата, стварање савеза НАТО и Корејски рат.

Креатори америчке политике су уочили нестабилност у региону, страхујући да ако би Грчка постала комунистичка држава, Турска не би одољела још дуго. Слично, ако би Турска потпала под совјетски утицај, позиција Грчке би била угрожена. Ово је била пријетња регионалног домино ефекта која је водила доношење америчких одлука. Грчка и Турска су били стратешки савезници Сједињених Држава, важни и из географских разлога, јер би пад Грчке омогућио Совјетима да на посебно опасан начин угрозе Турску, и да на ефектнији начин пресјеку савезничке линије снабдијевања у случају рата. Труманова доктрина је била први у низу потеза које су Сједињене Државе повукле у циљу „задржавања“ Совјета, након чега је уследила економска обнова западне Европе кроз Маршалов план и војно задржавање оснивањем НАТО савеза 1949. године. У прокламацији током говора пред Конгресом, у сред кризе током Грађанског рата у Грчкој, Труман је инсистирао да ако Грчка и Турска не приме помоћ која им је неопходна, доћи ће до њиховог неизбјежног пада под комунизам, уз последице широм региона. 1950. године Труман је потписао политички план, чуван као најстрожа тајна, који представља промјену америчке спољне политике од пасивног ка активном задржавању.Труманова доктрина је представљала основу америчке хладноратовске политике у Европи и широм свијета. Доктрина је опстала јер је представљала одговор на ширу културну несигурност у вези са модерним животом у глобализованом свијету. Она се тицала забринутости Вашингтона због потенцијалног комунистичког домино ефекта. Труманова доктрина је имала подршку обије партије у Сједињеним Државама, и она је довела до мобилизације америчке економске моћи како би се модернизовали и стабилизовали нестабилни региони без директне војне интервенције. Труманова доктрина је постала метафора за хитну помоћ да се нека земља одбрани од комунистичког утицаја. Труман је у својим наступима правио поређење са болешћу не само како би представио надолазећу катастрофу у ширењу комунизма, већ и како би начинио „реторичку визију“ задржавања пријетње ширењем заштитног штита преко некомунистичких земаља широм свијета. Ово је представљало сличност са политиком „стављања агресора у карантин“ коју је Френклин Делано Рузвелт предлагао 1937. године, како би се зауставило ширење Њемачке и Јапана. Труман је успио да придобије подршку за ову политику задржавања комунизма.

Pin It on Pinterest

Share This