Izaberite stranicu

На данашњи дан, 5. маја 1860. године италијански револуционар Ђузепе Гарибалди са својих „хиљаду црвених кошуља“ испловио је из Ђенове према Сицилији, коју је освојио крајем јула.

Ђузепе Гарибалди је италијански револуционар и борац за Уједињење и слободу Италије. У младости је био морнар. Док је служио војни рок у морнарици Краљевине Сардиније потпао је под утицај Ђузепеа Мацинија, предводника италијанског национализма, и постао припадник друштва Млада Италија. После неуспјеле оружане побуне у Савоји 1834. године када је осуђен на смртну казну бјежи у Јужну Америку. Потом је судјеловао и у уругвајско-аргентинском рату на страни Уругваја. У почетку је заповиједао уругвајском морнарицом да би касније постао заповједник Италијанске легије у Монтевидеу. У тим борбама стекао је свјетску славу.

У домовину се враћа како би судјеловао у борби за независност Италије и рату против Аустрије. Борбе против Аустријанаца у Милану и против француских снага код Рима 1849. године за Римску републику донијеле су му националну славу. Године 1859. помогао је Пијемонту у рату против Аустрије, предводећи добровољачке јединице. У тим ратним сукобима његове снаге заузеле су мјеста Варезе и Комо. У мају 1860. године Гарибалди изводи свој највећи подухват и легендарни поход: освајање Сицилије и Напуља. Овога пута није имао владину подршку, али премијер Кавур и краљ Виторио Емануеле II нијесу се усудили да зауставе популарног јунака. Краљ и премијер били су му спремни помоћи, али само под условом да се подухват покаже успјешним. У бици код Клатафимија његове герилске снаге поразиле су регуларну војску напуљског краља. Након освајања Палерма премијер Кавур одлучио је Гарибалдију пружити помоћ, али тек тајну. Након освајања Сицилије прелази на континентални дио Италије и септембра 1860. године тријумфално улази у Напуљ. Тада уводи политичке реформе, дијели земљу сељацима али умјесто проглашавања републике добровољно уступа власт монархистима у увјерењу како ће Савојска династија ујединити Италију. Међутим његова војска је распуштена, а он удаљен на острво Капрера. Но, Гарибалди није престао с борбом. У неколико наврата покушава да заузме Рим и ослободи га папске власти. У првом је покушају рањен, а у оба ухваћен. У првом покушају италијанска влада морала је зауставити Гарибалдија у страху од међународних последица које би услиједиле након свргавања папске власти. Гарибалди поздравља Париску комуну. У Рим се враћа 1871. године и разочаран у политику, прогласио се социјалистом.

Преминуо је 1882. године у 75-ој години живота. Данас се сви историчари слажу да без Гарибалдијеве подршке не би било могуће уједињење Италије. Надарен лидер и човјек из народа пуно је боље од Кавура и Мацинија знао како окупити масе.

Приредио: Миомир Ђуришић

Pin It on Pinterest

Share This