Izaberite stranicu

На данашњи дан, 3. маја 1939. године смијењен је совјетски министар иностраних послова Максим Литвинов а  министар је постао Вјачеслав Молотов, који је крајем августа с нацистичком Њемачком потписао пакт о ненападању.

Рођено име било му је заправо Вјачеслав Михајлович Скрјабин, а псеудоним “Молотов” узео је као бољшевик (слично тако су псеудониме узели Лењин, Стаљин, Громико итд.) У историји ће Молотов остати запамћен као један од потписника пакта Рибентроп-Молотов, уговора о миру и ненападању имеђу нацистичке Немачке и Стаљиновог Совјетског Савеза, 1939. године. Као куриозитет остаће упамћен и као једини политичар који се руковао са Лењином, Стаљином, Рузвелтом, Черчилом и Хитлером, најмоћнијим државницима свога времена. Молотовљево име носи и Молотовљев коктел, приручно оружје које је прво примијенила Црвена армија у Другом свјетском рату, а данас га најчешће користе демонстранти и хулигани.

Његов је први пријатељ међу истакнутим вођама бољшевика био Јосиф Стаљин, а тај је однос дефинисао остатак Молотовљевог живота. Без обзира на то коју дужност обављао, Молотов је био предан и одан. Иако бескомпромисни стаљиниста, крајем четрдесетих година прошлог вијека пао је у немилост. Отпуштен је с позиције министра иностраних послова, а Стаљин је наредио хапшење његове супруге коју је потом протјерао у Казахстан, оптуживши је да је „ционистичка шпијунка“. Молотов је остао тих и одан; став према Стаљину није промијенио чак ни након такве издаје.

Током Стаљинове Велике чистке крајем тридесетих година, ликвидације су биле уобичајене, а Молотов је у њима учествовао у великој мјери. Његов потпис се налази на 372 „Стаљинове листе за одстријел“ – пописа људи осуђених на (најчешће) погубљење стријељањем, као и затварање кључних совјетских вођа без суђења. Чак је и Стаљин потписао мањи број таквих листа (357).

Кад је након неког времена отишао у пензију Молотов је признао да су неки од погубљених били невини. „Наравно да смо можда претјерали. Било би апсурдно рећи да Стаљин није знао ништа о томе, но било би погрешно рећи да је он једини кривац. Нијесмо имали контролу над безбједоносним службама“, рекао је Молотов.

Њемачка је 1941. године напала СССР. Тако је започео Велики отаџбински рат. Првог дана рата, који је изненадио Црвену армију и довео до озбиљних губитака, Молотов је био онај који се обратио совјетском народу у име владе – Стаљин је одбио то учинити.

„Наш циљ је праведан. Непријатељ ће бити поражен. Побједа ће бити наша“, тим је ријечима Молотов закључио свој говор. И управо то се и догодило – након готово четири године и милиона мртвих.

Молотов је убрзо након Стаљинове смрти поновно пао у немилост, овога пута након сукоба са новим вођом, Никитом Хрушчовом. Изгубио је све своје државне функције и остатак свог живота провео као обичан пензионер. 1984. године, Молотов је рехабилитован а умро двије године касније.

Приредио: Миомир Ђуришић

Pin It on Pinterest

Share This