Izaberite stranicu

На данашњи дан, 2. маја 1945. године Совјетске трупе освојиле су Берлин у Другом свјетском рату. Берлин су заузимале трупе с три фронта. Најтежи задатак су имали војници Првог бјелоруског фронта под командом Георгија Жукова. Они су морали да јуришају на добро утврђене положаје Њемаца на Зеловским висовима близу града. Јуриш је почео ноћу 16. априла изузетно моћном артиљеријском ватром, а затим су, не чекајући зору, у битку кренули тенкови уз подршку пјешадије. Јуриш је био освијетљен снажним рефлекторима који су постављени одмах иза првих борбених редова. И поред такве је тактике требало неколико дана да се висови заузму. У почетку је око Берлина било концентрисано око милион њемачких војника. Међутим, на самом почетку Берлинске операције совјетске трупе су успјеле да одсјеку велики дио њемачких јединица од града, тако да се у самом Берлину совјетској војсци супротставило неколико стотина хиљада војника. У граду је такође било много СС јединица из разних европских земаља. Хитлерове трупе су се очајнички браниле. На територију Берлина су биле двије линије обране. Било је на стотине бункера, а многе куће с дебелим зидовима су коришћене као утврђења. Нарочиту опасност за јуришне совјетске одреде представљали су “фауст-патрони”, тј. ручни бацачи граната, јер је совјетска војска користила доста оклопне технике у овом нападу. Многи тенкови су у тим уличним борбама дигнути у ваздух. У нападу на Берлин коришћено је искуство Стаљинградске битке. Совјетска војска је формирала специјалне јуришне групе у којима су важну улогу играли тенкови. Те групе су дјеловале по правилу на следећи начин: пјешадија је напредовала с обије стране улице контролишући прозоре на супротној страни и откривајући положаје који су опасни по технику, тј. маскирана оруђа, барикаде и укопане тенкове. Чим би испред себе примијетили такву препреку, припадници пјешадије су чекали да дође њихов тенк, самоходно артиљеријско оруђе или самоходна хаубица (такве хаубице су војници звали “Стаљинов маљ”). Након тога су из оклопне технике, обично директним навођењем, уништавани њемачки утврђени положаји. Међутим, током јуриша је било ситуација у којима пјешадија није стизала технику, тада тенкови нијесу били покривени и постајали су лак плијен за њемачке гранате и артиљерију.

Кулминација јуриша на Берлин била је битка за Рајхстаг, тј. за здање њемачког парламента. Тада је Рајхстаг био највиша зграда у центру града, тако да је његово освајање имало симболичан значај. Покушај да се Рајхстаг заузме у налету 27. априла био је неуспјешан. Борбе за ову зграду трајале су четири дана. Преломни тренутак се догодио 29. априла када су совјетски одреди успјели да заузму добро утврђени објект МУП-а, који је заузимао читаву четврт. Рајхстаг је прешао у руке совјетских војника увече 30. априла. У рану зору 1. маја над њим је подигнута црвена застава 150. јуришне дивизије, која је касније названа Заставом Побједе. Адолф Хитлер је 30. априла у свом бункеру извршио самоубиство. Он се до последњег тренутка надао да ће јединице из других дјелова Њемачке стићи у помоћ главном граду, али се то није догодило. Берлински гарнизон је капитулирао 2. маја 1945. године.

Приредио: Миомир Ђуришић

Pin It on Pinterest

Share This