Izaberite stranicu

Књига – спис „Кроз тамнички прозор“ владике Николаја Велимировића настала је за вријеме његовог заточења у логору Дахау, а сачињава је низ владичиних порука српском народу.

Пише: Крсто Станишић

Владика Николај Велимировић, заједно са Патријархом српским Гаврилом, спроведен  је у логор Дахау 1944.г. Раније, већ 1941.г , био  је ухапшен и затворен у манастир  Љубостињу, гдје је био под сталним надзором Њемаца. Убрзо је пребачен у манастир Војиловицу код Панчева и одређен му је још строжији надзор. У концентрационом логору Дахау су били готово три мјесеца и имали статус посебних заточеника у одјелу за високе официре и свештенство.

Послије изласка из логора Патријарх Гаврило се вратио у  Београд, а Николај је отишао у Енглеску, па потом у Америку. Из Америке је настојао да помогне манастирима и црквама у домовини и слао је помоћ колико је год могао. Поред свега тога, успио је да напише неколико значајних дјела : Земља Недођија, Жетве Господње, Касијана и недовршено дјело Једини Човекољубац. Сва дјела владике Николаја која су настајала у овом периоду  била су забрањивана и негативно оцјењивана од стране југословенских власти. Ријекто се ко усуђивао да помене његово име, али, и у условима тако тешке климе за Николаја, било је људи који су имали храбрости да искажу дивљење и укажу на вриједност његове мисли.

Архимандрит Јустин Поповић га је назвао највећим  у нашем роду послије Св. Саве.  У манастиру Ћелије, гдје је и он био заточен, у то вријеме су долазили млади богослови,  данашњи епископи –  Амфилохије, Атанасије, Иринеј  и, преко њих, дух Николаја Велимировића је све више добијао на значају. Николајева дјела се набављају  првобитно тајно, а касније све више постају омиљена литература, цијењена чак и од оних који су је  анатемисали. Епископ  Лаврентије, када  је службовао  у Западној Европи, највише је допринио да сва Николајева дјела угледалју свјетлост дана. Он је увијек кад би долазио у  Београд  узимао неке списе и помало износио и сређивао за штампу. Првобитно, томови цјелокупних  дјела су штампана и објављена у иностранству, а код нас се објављују  интензивно  у великим тиражима  послије преноса  његових моштију  из Америке у манастир Лелић.

Николајево дјело  Кроз тамнички прозор у корпусу његових дјела дуго времена није  било довољно запажено. Тај спис узимао се више ка нека лична карта Николајева, да је прогањан као антифашиста. Мало се  схватало колико је књига значајна као порука српском народу за будућу оријентацију поводом искушења и изазова  који долазе. Догађаји:  распад СФРЈ, ратови у Босни Хрватској, бомбардовање наше земље 1999. г.  и отимање Косова – све то не би имало исте трагичне размјере, да смо боље знали шта нам говори  Николај. И данас, кад надолазе све тежи проблеми, нарочито око сналажења у међународним оквирим,  читајући Николаја  – ми стичемо више смјелости да истакнемо  аргумент и поводом свог страдалног Косова .

При крају књиге Кроз тамнички прозор, Николај пише: помоћу мудрога постаје човјек мудар – а не помоћу лудога; помоћу силнога добија човјек побједу – а не помоћу немоћнога; с помоћу Бога може човјек постати Божији – а не помоћу ђавола. Николај помиње како имамо људе који су содомски и оних ко ји су голготски. Содомски су проклети још у вријеме Аврама и Лота због богохулства, а голготски су благословени због жртве коју подносе следујући Христу Богу. Ово разликовање содомског и голготског човјека је оригинална  изјава  Николаја Велимировића  и сами Јеванђелисти, да су имали овакав исказ, уврстили би га у ноовозавјетни текст. У два свјетска рата водио се бој између содомског и голготског човјека . У Дахау, кроз свој тамнички прозор, Свети владика Николај је видио колико је већа сила голготског човјека. Охолог, содомско-гоморског човјека он анатемише – поготову ако је такав из његовог рода српскога.

Николај је заиста био голготски човјек, пуно је страдао током свог живота  и послије смрти  оспораван је. Али, како то често бива, велики људи послије своје смрти васкрсавају у новим  покољењима – у све већој слави. Владика Николај је у Цркви канонизован за светитеља и удостојио се најскупоцјенијег вијенца којим се може овјенчати један човјек  пред Богом и пред људима. Служба која се служи новом светитељу Цркве најбоље је до сада написана његова биографија. У тропару се пјева да је он нови Златоуст и путовођа рода српског. Молитве Светом Николају оплемењују човјека и дају му утјеху у невољама.

(Наставиће се)

Извор: Дан

Pin It on Pinterest

Share This