Izaberite stranicu

На данашњи дан, 28. априла 1918. године у затвору у Терезину (Чешка) умро је Гаврило Принцип. На двадесет година затвора осудиле су га аустроугарске власти након атентата на аустроугарског пријестолонаследника Франца Фердинанда у Сарајеву 1914. године, чиме је почео Први свјетски рат.

Принцип је робијао у затвору у Терезину (Чешка), а највећа мистерија је та, како је умро.

Гаврило Принцип је био заточен у самици, гдје је полагано умирао од глади и болести, пребијан систематски, буквално свакодневно. У влажним ћелијама, пуним пацова, на голим даскама обитавали су робијаши у злогласном Терезину. Нешто, што није личило на храну робијашима је дијељено сваки трећи дан, а Гаврило Принцип је добијао храну тек сваки пети дан. Мучен је звјерски на разноразне начине, а „специјалитет“ затвора било је мучење Гаврила Принципа тако што би га ставили у дрвено буре у које је претхотно било закуцано мноштво великих ексера, па би га котрљали у таквом бурету док би се велики ексери забадали у Гаврилово израњањено младо тијело.

Првобитни план атентата није успио, јер је требало да буде шест извршилаца. Приликом проласка колоне Франца Фердинанда кроз Сарајево, на Видовдан 1914. године, што је била провокација за српско становништво, четворица учесника у атентату нијесу урадили ништа.

Тек када је колона са Фердинадном касније поново пролазила, Гаврило Принцип је успјешно извршио атентат. На суђењу је установљено је Принцип користио оружје белгијске марке, полуаутоматски пиштољ, и наводно га је припадницима Младе Босне уручио сам Драгутин Димитријевић Апис. Упркос томе што са овим инцидентом нијесу биле повезане званичне власти Краљевине Србије, већ поједини људи на одређеним положајима, Аустроугарска је искористила новонасталу ситуацију да упути ултиматум Србији. Српске власти су одговориле позитивно на све тачке ултиматума, осим на једну која је захтијевала упућивање аустроугарских истражних органа унутар територија Краљевине Србије. Ово су власти Аустроугарске искористиле да објаве Србији рат, који је убрзо ескалирао у Први свјетски рат.

На зиду ћелије у којој је умро, Принцип је написао: „Наше ће сјене ходати по Бечу, лутати по двору, плашити господу…“

А на затворској лименој порцији, у знак сјећања на ноћ уочи атентата када су се видовдански хероји заклели на гробу „младобосанца“ Богдана Жерајића да ће они остварити његово започето дјело, Гаврило је урезао стихове: „Тромо се вријеме вуче, и ничег новог нема, данас све као јуче, сјутра се исто спрема. Право је рекао Жерајић, тај српски соко сиви – Ко хоће да живи нек ‘мре, ко хоће да ‘мре нек живи“.

Посмртни остаци „видовданских јунака“ након Првог свјетског рата, 7. јула 1920. године пренесени су и сахрањени у заједничкој гробници у Сарајеву да би тек 1939. године њихове кости биле коначно положене у капели „Видовданских хероја“ на православном гробљу, на Кошеву. Власти Краљевине Југославије поставиле су спомен плочу на мјесту гдје је Принцип извршио атентат, али су је окупаторске њемачке и усташке снаге, које су дошле у Сарајево, уклониле 1941. године и однијеле на дар нацистичком вођи Адолфу Хитлеру.

На истом мјесту, након Другог свјетског рата поново је постављена спомен плоча на којој се налазио натпис: „Са овога мјеста 28. јуна 1914. године Гаврило Принцип је својим пуцњем изразио народни протест против тираније и вјековну тежњу наших народа за слободом“.

Ту спомен плочу у протеклом рату у БиХ, 1992. године маљем су уништили припадници муслиманске војске, као и Принципове отиске стопа на мјесту атентата које су се налазиле испред Музеја „Младе Босне“. Мост у Сарајеву, недалеко од мјеста атентата, 1918. године добио је назив Принципов мост, да би га након протеклог рата власти у Сарајеву преименовале у Латинску ћуприју. И родна кућа Гаврила Принципа, која је била запаљена у Другом свјетском рату, а обновљена 1964. године и претворена у спомен-музеј који је чувао успомену на њега, поново је запаљена 1992. године.

Приредио: Миомир Ђуришић

Pin It on Pinterest

Share This