Izaberite stranicu

На данашњи дан, 28. aприла 1992. године прокомунистичка влада у Кабулу предала је власт исламским герилцима, чиме је окончан 14-годишњи грађански рат у Авганистану.

Име „Авганистан“ значи „Земља Авгана“, који је настао из етнонима Авгана. Историјски, овај назив се односио на Паштуне, који представљају највећу етничку групу у Авганистану. Ово име се јавља и као „Абган“ у III вијеку нове ере у време Сасанида, и „Авагана“ у VI вијеку нове ере код индијског астронома Варахамихире.

Авганистан, службени назив Исламска Република Авганистан, је држава у југозападној Азији. Земља нема излаз на море. На западу се граничи са Ираном, на сјеверу са Туркменистаном , Узбекистаном и Таџикистаном , на сјевероистоку са Кином , а на истоку и југу са Пакистаном. Авганистан је једна од најсиромашнијих земаља у Азији. Чланица је Уједињених нација од 1946. године.

Авганистан је древно жариште Пута свиле и људских миграција. Археолози су на подручју данашњег Авганистана пронашли доказе људског присуства који датирају из средњег палеолитског периода. Вјерује се да се урбана цивилизација на овој територији појавила између 3000. и 2000. г. п. н. е. С обзиром да се налази на веома важној локацији која повезује културу Блиског истока са средњом Азијом и Индијским потконтинентом, током вјекова је био дом разних народа, и свједок је разних војних кампања, међу којима су највише вриједне помена кампање Александра Великог, Џингис-кана, и западних сила у модерно доба. Ова земља такође представља и извор из којег су Грчко-бактријско краљевство, Кушанско краљевство, Бијели Хуни, Сафариди, Газнавиди, Гориди, Хилџији, Тимуриди, Могули и Дурани издигли и саградили веома снажне империје.

Политичка историја модерног Авганистана почиње 1709. године, када је успостављена Хотаки династија у Кандахару, након чега долази до успона Дурани империје 1747. године. Крајем XIX вијека, Авганистан постаје тампон држава током „Велике игре“ између Британске Индије и Руске Империје. Након Трећег англо-авганистанског рата 1919. године, краљ Аманулах је започео европску модернизацију своје земље, али је спријечен од стране ултра-конзервативаца. Током Хладног рата, након повлачења Британаца из Индије 1947. године, САД и Совјетски Савез почињу да шире свој утицај у Авганистану, што је довело до крвавог рата између муџахедина које је подржавала Америка и власти коју је подржавао Совјетски Савез, у којем је животе изгубило више од милион Авганистанаца. Након овога услиједио је авганистански грађански рат 90-их година, успон и пад екстремистичке талибанске власти и рат у Авганистану, који траје од 2001. године. У децембру 2001. године, Савјет безбједности Организације уједињених нација одобрио је стварање Међународних снага за безбједносну помоћ ради одржавања безбједности у Авганистану, као вид припомоћи влади Хамида Карзаја.

Три деценије ратовања су учиниле Авганистан једном од најопаснијих земаља на свијету, као и највећи „извозник избјеглица и азиланата. Око 42 % становништва Авганистана живи испод линије апсолутног сиромаштва, што значи да њихов приход чини мање од 1.25 америчких долара дневно, а нешто мало више изнад 70 % становништва је писмено.

Приредио: Миомир Ђуришић

Pin It on Pinterest

Share This