Izaberite stranicu

Велико бденије служено је на Велики петак у цркви Светог Ђорђа под Горицом.

Светом службом Божијом началствовао је протојереј Јован Радовић а саслуживали су му свештенослужитељи овог Светог храма: старешина, протојереј – ставрофор Велибор Џомић, протојереј-ставрофор Милета Кљајевић, протојереј –ставрофор Драган Станишић, јереј Блажо Божовић и ђакон Иван Црногорчевић.

Током богослужења пред верни народ изнесена је плаштаница, крст и јеванђеље и положено на гроб Господњи.

У наставку је служена јутарња служба Велике суботе.

Трикратним опходом око храма под Горицом, предвођени свештенослужитељима, верни народ пролазио је испод плаштанице, целивајући је.

Поучном беседом сабранима се потом обратио старешина храма под Горицом, прота Велибор Џомић.

,, Сабрани смо око Гроба Господњег, овог непресуштног извора воде живе, Који је из тренутка поруге и ужаса у трећи дан по овом дану, у оно вријеме, постало мјесто најчудесније и најјаче силе која се икада јавила на земљи – силе Васкрсења Христовога “ казао је отац.

,, Са Христовог Крста из Христовог Гроба, дошао је најсигурнији знак живота Вјечнога и највећа потврда вјечног достојанства свакога човјека “ нагласио је он, подвукавши, да је то потврда од Бога послата – да није човек створен само за земљу, да поживи 10, 20 или 100 година, него да поживи онолико колико му Господ даје снаге и здравља – не нестајући – већ осећајући Тајну Живота Вечнога и преласка из овог пролазног, у онај непролазни Вечни свет.

,, Управо на тој вододелници сваког људског живота налазимо се и ми вечерас овде сабрани око Крста Христовога и Гроба Његовога, Који је симболисан кроз Плаштаницу и Гроб Господњи који стоји у централном дијелу храма. “

,,Клањамо се и чествујемо Жртву Христову за свакога од нас “ нагласио је отац, рекавши да то није нека традиција, него – она животворна сила и онај догађај који привлачи људе кроз све векове и цивилизације, друштва и режиме, државе и нације; и да је кроз сво време и сву вечност, како је казао, ова Тајна која се догодила (ради нас и ради нашега спасења) представљала жилу куцавицу – не само Цркве Христове већ и сваког хришћанина који дубински осећа Тајну Распећа Господњег и Тајну Вакрсења Његовог.

,, Чули смо у овим дивним службама и молитвама да је Господ Распет као човјек на Крсту, да је као Богочовјек примио клинце, копље, смрт – и да је био положен у гроб Јосифа из Ариматеје; нови гроб, недалеко од Голготе, од мјеста на коме је Господ Распет и на коме је предао Дух Свој.“

Подсетио је да Његове ријечи ,, Оче, оче мој, зашто си ме оставио “ представљају најбољу потврду Његове људске природе али и да се све оно друго што се догађало, представља потврду Његове Божанске природе – која тек од тог момента постаје видљивија и јаснија у Тајни тридневнога Васкрсења Његовога.

,, Зато се и ми овдје молимо Распетоме за нас Господу Исусу Христу да нас својим самилосним оком погледа, руком благослови, тијелом освети кроз Свето Причешће – јер причешћујући се “, како је објаснио прота, хришћани примају Истинито Тело и Истиниту Крв Његову.

,, А та Тајна је најосетљивија тамо где је најосетљивији човјек у људском срцу и души “, казао је отац; подвукавши да је несазнајна само за оне који мрзе Христа, од онога времена када су га распели, до ових наших дана и времена.

,, Свака људска историја исписана је на тај начин – закључио је – кроз Тајну Великог Петка и Васкрсења Христовог “ призвавши благослов Гроба Господњег да почива на свима нама у све дане живота нашега.

Елза Бибић

Pin It on Pinterest

Share This