Izaberite stranicu

На данашњи дан, 26. априла 121. године рођен је римски филозоф и цар Марко Аурелије. Током ратних похода у Европи и Азији водио је биљешке на грчком језику у облику афоризама, које су објављене послије његове смрти, у дванаест књига, под насловом „Самоме себи“. Биљешке представљају филозофску аутоанализу и размишљања о моралним темама. Сачувана је и Аурелијева преписка на латинском језику са својим учитељем и једним од најцјењенијих римских говорника Марком Корнелијем Фронтоном. Један од најзначајнијих представника позног стоичког еклектицизма, цар-филозоф Марко Аурелије, конзервативан мислилац, али честит и скроман човјек, извршио је својом моралном аутоанализом велики утицај на потомство. Његово дјело „Самоме себи“ вјековима је било једно од најчитанијих.

Марко Аурелије последњи је низу римских царева чије се скупно императоровање назива златним добом. Био је то период развоја, напретка, благостања, унутрашњег мира и спокоја без премца. Тада је империја доживјела свој територијални врхунац, а Марко је томе дао свој допринос успјешним ратовима са Парћанима, Маркоманима, Квадима и Сарматима. Последњих десет година свог живота, током Маркоманских ратова, махом је живио у Сирмијуму, гдје је и написао највећи дио својих славних „Медитација“. Основно обиљежје тог златног доба било је то што су цареви бирали најбоље међу људима које су посиновљењем одређивали за наследнике. Парадоксално, управо је цар-филозоф Марко Аурелије, мудрац, био толико слаб да прекине овај изврсни обичај и да за наследника одреди сина Комода који је током свог императоровања у лудости отишао толико далеко да је чак променио име Рима, да је дао нова имена календарским мјесецима која су кореспондирала са његових дванаест имена која је самом себи додијелио.

Готово је извесно да Марко Аурелије није намеравао да икада објави написано, нити да то икада буде објављено, па му сходно томе по свему судећи није ни дао наслов; „Медитације“ су оно што је потомство смислило, мада се код нас углавном преводи као „Самом себи“. Највећи дио ове збирке изванредних мисли написан је управо на тлу Србије, у Сремској Митровици, како се данас зове некада славни и велики Сирмијум, који је током тетрархије 293-313. године био и једна од четири (неформалне) пријестонице царства (Рим је формално остао пријестоница). Овај император је добар дио периода између 170-180. године, дакле, последњих десет година свог живота, провео управо у Сирмијуму.

Неколико мисли Марка Аурелија из „Медитација“:

“Ма шта радио, немој радити против своје воље, без љубави према људима, без претходног размишљања или ако те што вуче на другу страну. Нека ти мисли не буду скривене углађеним ријечима. Не говори много и не започињи много одједном.”

“Људи траже мјеста у селу, на мору, у брдима, да би се у њих повукли. И ти си навикао да имаш такве жеље. А свака таква тежња је у највећој мјери дјетињаста, јер је с друге стране ипак могуће да се човјек, ако само хоће, у свако доба повуче у самога себе. Нема мјеста које човјеку пружа већи мир и спокојство него што је то његова душа, нарочито ако је она таква да, чим се у њу повуче, одмах наиђе на савршени мир. А кад кажем “мир”, мислим само на савршени склад. Зато нека ти увек склониште буде ту, и у њему се обнављај.”

“Какво споскојство духа посједује човек који се не брине за оно што други каже, ради или мисли, него само за оно што он сам ради, да би његово дјело било правично и богоугодно; не приличи се добром човеку да тражи тамне мрље у карактеру других људи, него да иде право своме циљу и да не гледа ни десно ни лијево око себе.“

Приредио: Миомир Ђуришић

Pin It on Pinterest

Share This