Izaberite stranicu

На данашњи дан, 26. априла 1986. године експлодирао је четврти блок нуклеарне централе у Чернобиљу у Украјини. Радиоактивни облаци прекрили су готово цијелу Европу, а последице те до сада највеће нуклеарне катастрофе, још се испитују. Нуклеарна централа трајно је затворена 2000. године.

Чернобиљска катастрофа је нуклеарна несрећа која се догодила у нуклеарној електрани у близини града Припјат у Украјини. Сматра се је то највећа еколошка катастрофа у историји нуклеарне енергије. Електрана се састојала од 4 реактора а сва четири реактора су заједно производили око 10% укупне електричне енергије трошене у Украјини. Прва експлозија на четвртом реактору је проузроковала даље експлозије које су праћене ослобађањем велике количине радиоактивног отпада у атмосферу. Радиоактивни облаци прекрили готово цијелу Европу. Из области је евакуисано преко 100.000 становника. Припјат је данас напуштен и налази се у центру забрањене зоне. До несреће у електрани је дошло услед теста на реактору. Тестом је требало да се утврди да ли електрични генератор, у случају да се турбогенератор угаси, може у наредних 40-50 секунди да обезбиједи довољно електричне енергије за систем хлађења реактора док се не укључе дизел-агрегати (тестирао се случај када би дошло до прекида спољашњег напајања електричном енергијом).

Постоје двије званичне верзије о узроцима катастрофе. По првој, објављеној током августа 1986. године, узрок несреће је искључиво грешка оператера, по другој, објављеној 1991. године, узрок су грешке у дизајну самог реактора, тачније у вертикалним шипкама које контролишу рад реактора. Међу факторима који су допринијели несрећи је свакако и неадекватно обучено особље. Директор је прије трансфера у чернобиљску нуклеарну електрану радио у термоелектрани на угаљ. Главни инжењер је такође имао искуства само на конвенционалним електранама а замјеник главног инжењера, је имао искуства, али на нуклеарним реакторима у подморницама.

Оближњи град Припјат није био одмах евакуисан. Житељи су се бавили својим уобичајеним пословима, потпуно несвјесни шта се десило. Међутим, неколико сати по експлозији, на десетине људи се разбољело. Касније су пријављене јаке главобоље и укуси метала у њиховим устима, уз неконтролисане напада кашљања и повраћања. За потребе смјештаја евакуисаних становника изграђен је нов град Славутич.

Послије несреће је рад електране био отежан због опасности по здравље запослених. Ипак, због лоше енергетске ситуације у земљи, преостали реактори су наставили са радом, док је изградња 5. и 6. блока обустављена. Над оштећеним реактором број 4 је саграђен саркофаг, а између њега и зграда (које су остале у даљој употреби) је саграђена бетонска баријера дебела око 200 м. Реактор број 1 је престао са радом у новембру 1996. године у склопу договора владе Украјине и међународних организација. Године 1991. је избио пожар на реактору број 2 и притом је закључено да је тај реактор немогуће поправити. Реактор број 3 је 2000. године лично искључио тадашњи предсједник Украјине Леонид Кучма. Тиме је ова електрана престала да буде произвођач електричне енергије.

 

Приредио: Миомир Ђуришић

Pin It on Pinterest

Share This