Izaberite stranicu

Ноћас у 2.06 се навршава 20 година од НАТО бомбардовања зграде Радио-телевизије Србије, када је погинуло 16 наших колега. То је био први случај да је медијска кућа проглашена легитимним војним циљем. Вечерас се одржава комеморативни скуп, а пре тога у 18 сати, заједно са Удружењем новинара Србије отварамо Међународну конференцију под називом „Крај некажњивости за злочине над новинарима“.

Међународна организација за људска права „Хјуман рајтс воч“ 2000. године је саопштила да није било оправдања за бомбардовање телевизије.

Бивши директор РТС-а Драгољуб Милановић 2002. осуђен је на 10 година затвора јер није поштовао наређење тадашње Савезне владе и људе и технику изместио из објеката у Абердаревој и у Хиландарској улици.

Челници НАТО-а тврдили су да је напад био оправдан, а специјална комисија Хашког трибунала, која је испитивала и случај бомбардовања РТС-а, није предложила Тужилаштву да покрене кривични поступак.

У знак сећања на погинуле, у Ташмајданском парку, код зграде РТС-а и споменика „Зашто?“, породице и пријатељи страдалих постављају питање зашто су они погинули.

У нападу НАТО-а, у ноћи између 22. и 23. априла, погинули су: Јелица Мунитлак (27), шминкер, Ксенија Банковић(27), видео-миксер, Дарко Стоименовски (25), техничар у размени, Небојша Стојановић (26), техничар у мастеру, Драгорад Драгојевић (27), радник обезбеђења, Драган Тасић (29), електричар, Александар Делетић (30), камерман, Славиша Стевановић (32), техничар, Синиша Медић (32), дизајнер програма, Иван Стукало (33), техничар, Дејан Марковић (39), радник обезбеђења, Милан Јоксимовић (47), радник обезбеђења, Бранислав Јовановић (50), техничар у мастеру, Милован Јанковић (59), прецизни механичар, Томислав Митровић (61), режисер програма, и Слободан Јонтић (54), монтер.

„Нико од нас није очекивао напад на РТС

Прошло је 20 година. Био је петак. Два сата и шест минута иза поноћи. Шеснаест наших колега је погинуло када је погођена зграда РТС-а у Абердаревој улици. Двадесет година касније и даље се питамо зашто?

Двадесет година од бомбардовања зграде РТС и погибије 16 запослених за тај злочин нико није одговарао. Наша је обавеза да наставимо да истражујемо и тражимо одговорности оних који су одобрили тај напад, рекао је за РТС председник УНС-а Владимир Радомировић.

Сведок напада, камерман Драган Станар каже да нико није очекивао да ће се то догодити, иако је било предзнака

У тренутку бомбардовања био је у Студију 1 из којег су емитоване вести.

„Те ноћи био сам планиран на пословима камермана у Студију 1 из кога се највећи део програма емитовао. Ја сам чекао вести у ходнику. Спикер Бобан Ковачевић ушао је у студио у 1:45 да га кадрирам. Неколико минута касније ушао и колега Александар Делетић. Међутим, ту није било места за двоје људи и ја сам му рекао да изађе и оде до колега да се договоре за вести у три. То је било последњи пут да сам га видео живог“, испричао је Станар.

У тренутку удара, каже, само је наступио мрак.

„Ништа нисмо ни чули ни видели. Ја сам само питао колегу Бобана да ли је добро, да ли је жив и кренули смо према излазу. Знао сам да је удар дошао са десне стране, из правца Ташмајдана. Пролаза према Абардаревој више није било. Од улаза према Таковској видео сам да нема препрека и туда смо ишли“, описао је Станар.

Није имао дилему да ли треба да долази на посао тих дана, сматрао је то својом обавезом.

„Моја држава је била нападнута и хтео сам да дам доприноис да у свет пошаљемо истину која је била другачија од оне коју су они пласирали. као што су војници били на терену, ја сам био на свом послу и радио сам свој посао“, рекао је Станар.

Каже и да није могао да помислим да ће РТС бити бомбардован.

„Заиста нисам то очекивао. Међутим, када са ове дистанце, свих ових година размишљам, било предзнака да су се све коцкице слоожиле да РТС буде бомбардован. Те вечери, за разлику од свих ранијих, у згради није било ни једног страног новинара, ниједне екипе. На платоу код телевизије била је постављена и камера за Брета Сандлера који се сваке вечери одатле укључивао. Те вечери није долазио да извештава“, описао је Станар.

Сећајући се тога, свих 20 година, каже, да се осећа тужно.

„За мене је ових 20 година чист ћар. Ја сам наставио да радим у овој кући и надам се да ћу из ње и отићи у пензију. Тужно је то, јер то је злочин и за то нико није одговарао и ми се надамо да ће једном неко положити рачуне“, рекао је гостујући у Јутарњем дневнику колега Драган Станар.

Зграда РТС-а у Абердаревој погођена је у ноћи између 22. и 23. априла 1999. у 2.06 и том приликом је убијено 16 радника РТС-а.

Извор: РТС

Pin It on Pinterest

Share This