Izaberite stranicu

На данашњи дан, 22. априла 1915. године први пут у историји ратовања на фронту су употријебљени бојни отрови. У Белгији, Њемци су хлором отровали француске војнике.

Хашком конвенцијом из 1899. године строго је забрањена употреба отрова у ратне сврхе. Међутим, већ на почетку Великог рата тај договор је прекршен. Количине су биле мале, а надражљивост слаба. Први смртоносни напад изведен је код белгијског града Ипра. Тада је хлором отровано око 15.000 француских војника од којих је пет хиљада умрло.

Војници који се налазе у рововима морају да дишу. Удишу хлор који улази у плућа, плућа почињу да се пуне течношћу, почињу да пуцају крвни судови. Прије свега, капилари и плућа се пуне и крвљу. То доводи до гушења и код великих концентрација и до смрти. На фронту дугачком шест километара, 22. априла 1915. године, Њемци су пустили 170 тона отрова. Војници су били у шоку, а као заштиту су користили вунене чарапе натопљене урином. Урин и чарапа, која је протеинског састава, заједно имају позитивнији ефекат. Сабира се ефекат позитивног дејства неутрализације хлора.

Убрзо су се појавиле и гас маске. Усавршио их је њемачки научник јеврејског поријекла Фриц Хабер, који је заслужан и за развој хемијског оружја. Његова супруга се убила када је схватила да је управо он одговоран за велику пошаст код Ипра. Хабер је добио и Нобелову награду, а апсурд је што су баш од Хаберовог гаса у концентрационом логору страдали његови рођаци. Град Ипар поново улази у историју хемијског ратовања 1917. године, када се први пут корист бојни отров пликавац, који ће касније добити назив иперит.

Основа је стварање великих пликова, була и опекотина ка кожи, а најчешће и на слузокожи очију са оштећењем. Сумпорасти иперит, Садам Хусеин је употријебио против иранске војске и становништва у иранско-ирачком рату. Процјењује се да је у Првом свјетском рату употребљено више од 50 хиљада тона бојних отрова, хлора, фозгена, пликавца. Око 1,2 милиона војника било је затровано, а више од 85.000 је умрло од последица тровања.

 

Приредио: Миомир Ђуришић

Pin It on Pinterest

Share This