Izaberite stranicu

На данашњи дан, 22. априла 1945. година око 600 преживјелих заточеника у злогласном усташком логору “Јасеновац” покушало у очајничком јуришу на стражаре да се докопа слободе, али је у томе успјело само 60 њих.

У тој највећој “фабрици смрти” на Балкану у Другом свјетском рату, од љета 1941. године до 30. априла 1945. године, усташе су убиле најмање 700.000 Срба, Јевреја и Рома. Званично, највећи концентрациони логор на територији НДХ формиран је августа 1941. године, у околини истоименог градића. Усташе су га уништиле у априлу 1945. године. Био је стратиште за Србе, Јевреје, Роме, али и за комунисте, као и њихове помагаче. Његово постојање наводи се у бројним анализама фашистичких злочина и дефинитивно ће остати упамћен као примјер бестијалности и погубности фашистичке политике.

Нема сумње да је Јасеновац био највећи логор на подручју Балкана. Документација показује да је логор био огромних димензија, односно да је био у питању читав комплекс, састављен из пет мањих логора, који је имао и крематоријум. Јасеновац премашује сваки од 70 концентрационих логора колико их је постојало на подручју Југославије.

Број страдалих у Јасеновцу креће се и до 700.000 људи, а готово 90 одсто страдалих били су неспорно Срби. Фрапантно звуче извештаји њемачких генерала, у којима се помиње да је број жртава православне вјере у Јасеновцу мјери стотинама хиљада живота. Логор Јасеновац био је први систематски изграђивани логорски комплекс на територији НДХ, једини који је непрекидно дјеловао све до краја њеног постојања. Осмислио га је његов први управник Вјекослав Макс Лубурић, који је по оснивању НДХ био усташки добровољац. Од краја Другог свјетског рата, Лубурић је побјегао из Хрватске. У емиграцији је основао терористичку организацију. Да је фашистичка политика подразумијевала и геноцид према Србима доказује и доношење расних закона из 1941. године, који су се, осим на Јевреје и Роме, односили и на Србе. Ови закони, које је потписао Анте Павелић и који су били познати и као Нирнбершки закони, донесени су одмах у првим мјесецима након формирања НДХ. Њима је легализовано хапшење Срба, Јевреја и Рома, који су третирани као нижа раса, што потврђује фашистички карактер НДХ.

Јавност у Хрватској и званична Хрватска често логор у Јасеновцу жели да представи као радни а не логор смрти. Ипак, државна комисија Југославије утврдила је још 1946. године да је логор био злочиначки, те да је у њему страдало између 500.000 и 600.000 људи. Јосип Броз никада није био у Јасеновцу, он је потискивао истину о логору. Ипак, прва истина о Јасеновцу јесте утврђена за вријеме СФРЈ.

Приредио: Миомир Ђуришић

Pin It on Pinterest

Share This